Slike sećanja Alise Salopek: Sa oglasne table

Na zidu u ćošku, na kraju stepeništa prvog sprata sonćanske osnovne škole, nekad je stajala oglasna tabla. Ne znam da li i sada na tom mestu stoji, ali u ono moje osnovnoškolsko vreme, na toj tabli su se "kačila" sva obaveštenja nama učenicima, pozivi, konkursi, rezultati raznih takmičenja.
 
Kako je u to vreme bilo pravilo škole da se za svaki predmet menja učionica, tako su se učenici u vreme odmora selili iz jedne učionice u drugu, gore-dole stepeništem, stvarajući veliku gužvu po hodnicima, ne bi li na vreme stigli da se pripreme za naredni čas. Naročito je bila velika gužva na tom kraju stepeništa, ili početku, zavisi od kog sprata se gleda, i na tom mestu kod oglasne table, i to kad bi se okačilo novo obaveštenje.
Jako dobro se sećam svog pogleda na novopostavljeni beli papir na zelenoj površini oglasne table, i na iskucana pisaćom mašinom imena učenika i mesta koja su osvojili na školskom takmičenju iz geografije za "šestake". I na moje ime i prezime - ispod Stefanovog. On na prvom mestu. I ja na prvom! Ali napisano ispod njega. Delili smo to prvo mesto! A gomila dece se sjatilo oko table želeći da vide ko je kako prošao na takmičenju.
 
- "Stefan je prvi! Stefan je prvi, naravno, znali smo..." – govorili su okupljeni i kao da niko nije video da sam i ja imala isto, kao i on, tih 40 bodova, i da sam i ja na prvom mestu.

Dugo nisam mogla da progutam "knedlu" u grlu koja je zapela, zaustavivši mi dah, dok sam gledala u svoje ime na drugom mestu. Cela škola je znala da je Stefan bio prvi, ja druga. Gorak ukus tog podeljenog prvog mesta.
Naročito, jer sam verovala da sam ja bolje uradila test sa takmičenja i da sam znala bolje geografiju.

- "Prepisivao si od mene!" – često mu i sada u šali kažem, još uvek ne mogavši da prebolim to "prvo mesto"!
- "Ti si od mene! Zato si i sela do mene, da možeš da prepisuješ."
- "Ti si seo do mene." – polemika ko je od koga prepisivao otvori se svaki put kad se dotaknemo te teme, nikad zaboravljene.

Zasigurno sam znala da nije znao glavne gradove svih država sveta, ni izračunavanje "geografske dužine ili širine", a kamoli nešto još teže. Na primer, konferencije nesvrstanih zemalja, godine i mesta održavanja, ili njihove predsednike.
Ali, pogled na tu oglasnu tablu u ćošku pored stepeništa, verovatno bi bio zaboravljen, i ne bi imao istu jačinu, da je, kojim slučajem, moje ime bilo napisano na prvom mestu, a njegovo ispod mog. Tad za mene ne bi bilo važno ni da je zaista prepisivao od mene. Niti zašto je seo do mene u klupi.