Bogić: Borimo se da osobe sa invaliditetom imaju bolje uslove za život

Pandemija koronavirusa svima je promenila svakodnevnicu i normalno funkcionisanje, a posebno osetljivim grupama društva. Društvo za cerebralnu i dečju paralizu u Apatinu nije radilo zbog preporuka koje je dobijalo od Ministarstva za rad i socijalnu politku koji ih finansira. Prema rečima Marije Bogić, predsednice Društva u Apatinu, i zamenice predsednika CDP Vojvodine, pridržavali su se svih predloženih mera stručnjaka jer, njihovi članovi spadaju u vrlo rizičnu grupu i vrlo lako mogu dobiti COVID 19 sa kojim bi se teško teško izborili.

-Programe i aktivnosti kao i finansiranje za vreme trajanja vanrednog stanja smo morali da prekinemo. Nakon toga Ministarstvo je izvršilo rebalans budžeta, ali su neke aktivnosti ukinute zbog zabrane okupljanja kao što su aktivnosti Saveza, Zlatni glas, Terra Kikinda, šahovski turnir. Posle toga smo, naravno uz određene mere, počeli sa radom. Sve je, ipak, išlo otežano zbog straha roditelja za svoju decu, a neki su svoje umeće i aktivnosti obavljali od kuće – priča Bogić.

Većina ljudi, kako kaže Bogić, nema svest o problemima sa kojima se susreću oni koji imaju cerebralnu paralizu, uglavnom su neprimetni, sve dok neko u njihovom okruženju ne dođe u tu situaciju ili u direktan kontakt sa obolelima.

-Ne možemo zameriti ljudima jer danas se vrlo teško živi i svako se bori kako zna i ume, ali bi se ipak više pažnje moglo usmeriti na osobe sa invaliditetom. Kad su u pitanju zakonske mere i finansijska pomoć, prva stvar sa kojom se borim godinama i koju ne mogu da razumem niti ja niti mnogi drugi roditelji koji su u istom problemu je Zakon o hraniteljskim porodicama. Zakonom nije regulisano da takve porodice, koje imaju decu sa cerebralnom paralizom ili sa drugim teškim i retkim bolestima i invaliditetom, mogu da budu hraniteljska porodica svojoj deci. Jer, hraniteljske porodice imaju pravo na primanja, radni staž i već zakonom uređene propise, mogu da usvajaju i osobe sa invaliditetom i zato su plaćeni. A roditelji koji imaju dete sa invaliditetom, bilo da je u pitanju cerebralna paraliza ili neko drugo oboljenje, nemaju pravo da svoju decu odgajaju. Dolaze u vrlo teške situacije, gde im daju otkaze jer ne mogu da rade i plaćaju nekome da čuva njihovu decu. Već godinama pokušavamo da taj zakon promenimo, nadam se da ćemo i uspeti u tome. Jer, koji roditelj će se odreći svog bolesnog deteta i dati drugom da se stara o njemu kad on najbolje zna šta mu je potrebno i koliko ljubavi i pažnje pruža – istiće Bogić.