Čuvati i održavati zelene površine, za kvalitetniji život

Poslednjih godina, prema rečima Milane Cvetićanin, diplomiranog inžinjera hortikulture, povećana je svest građana o očuvanju i uređenju zelenih površina. Zeleni tim (poljoprivredno gazdinstvo) Apatina, koji osim Milane Cvetićanin, čini i Vlasta Miljuš, diplomirani inžinjer pejzažne arhitekture, par godina unazad sarađuje kako sa firmam tako i sa privatnim licima na izradi idejnih rešenja za ozelenjavanje okućnica i poslovnih prostora, a pružaju i usluge stručnog održavanja zelenila u enterijeru i eksterijeru.

Ideja o osnivanju Zelenog tima, kaže Milana, nastala je spontano.

-Obe smo radile kao stručni profesori u Srednjoj građevinskoj i drvoprerađivačkoj školi u Apatinu, na smeru pejzažna arhitektura preko deset godina. Nažalost, došlo je do gašenja smera uprkos borbi pojedinaca da se to ne desi. Obe smo postale tehnološki višak, i igrom slučaja baš u to vreme dobile smo ponudu za izradu idejnog uređenja, izvođenja radova kao i održavanje u jednom privatnom dvorištu...i tako je sve krenulo. Moj cilj je bio otvaranje rasadnika jer sam se počela baviti uzgojem biljaka i dok sam radila u školi, ali su se planovi malo promenili. Vlasta i ja se odlično dopunjujemo i jako dugo sarađujemo, tako da nismo se dvoumile oko zajedničkoj privatnog posla, s obzirom na činjenicu da smo želele nastaviti posao za koji smo se školovale i koji volimo. Poslednje tri godine radim u JKP Naš dom na uređenju cvetnih površina, a Vlasta u Zelenilu u Somboru – priča Milana.

Često ih građani kontaktiraju za savete za određene biljke, negu, kupovinu, te je osnivanje ovakvom tima, ističe Milana, ipak opravdano.

-Trudimo se da svima pomognemo, izađemo u susret i posavetujemo ih. Trenutno smo završili idejno rešenje privatnog dvorišta u Somboru i već smo nastavili sa izradom drugog rešenje, ali u Apatinu. Takođe sređujemo i biljke u našem mini rasadniku, pripremamo ih za zimski period. Početak godine bio je izuzetno loš, ali se to posle drastično promenilo. Ljudi su se igrom slučaja u izolaciji počeli baviti uređenjem svojih vrtova, terasa, okućnica...tako da smo imali puno poziva, ali i prodaje baštenskih biljaka više nego prošlih godina – navodi Milana.

Izuzetno je važno voditi računa o očuvanju postojećeg zelenila i zelenih površina od kojih u velikoj meri zavisi i kvalitet života. Kako u urbanim tako i manjim mestima, kvalitet života, u velikoj meri, kaže Milana, zavisi i od zastupljenosti i prostorne organizovanosti zelenih površina.

-Ove površine, parkovi, površine za rekreaciju, sport, odmor, skverovi, predstavljaju jedini način približavanja čoveka prirodi i doprinose sanaciji narušene ekološke ravnoteže u urbanoj sredini. Zbog toga je potrebno voditi računa o njihovom očuvanju. Očuvanje se pre svega odnosi na zaštitu od zauzeća površina drugim namenama i od direktne seče zbog izgradnje. U velikom broju slučajeva je moguće pronaći rešenje da se gradnja izvrši, a postojeće zelenilo bar jednim delom sačuva. U poslednje vreme smo svedoci, i u našoj sredini, neadekvatnog čuvanja zelenih površina, uništavanja, lomljenja i krađe sadnica, odlaganja smeća...- kaže Milana i dodaje da je potrebno i dalje podizati svest građana o važnosti nege i očuvanju zelenih površina. U suprotnom, ističe, za par godina nećemo imati gde da izlazimo i boravimo u prirodi, a svedoci smo koliko pozitivno na nas deluje ozelenjavanje radnog i boravišnog prostora, odlazak u prirodu ili neku zelenu oazu.