Šta je to što vam prvo padne na pamet kada kažemo - Deronje? U prva tri su sigurno tamburaši. Ovo selo u opštini Odžaci, koje ima nešto više od 2.000 stanovnika, iznedrilo je poznate tamburaške bande, od kojih su neke obeležile i filmove. „Skupljači perja“ i „Biće skoro propast sveta“ bez tih tonova i likova, izgubili bi mnogo.
Romska duša u zvuku tambure
Dušu tamburici u ovom selu dali su Romi. Od XVIII veka, od kad pamte da su na prostoru Odžaka, nisu ispustili iz ruku ovaj instrument. Tradiciju prenose sa kolena na koleno, čak i sada kada je orkestara mnogo manje. Ali pitanje - ko je najbolji - jednostavno nije preporučljivo. Kako odrediti i kako presuditi, kada u svakoj porodici neko ima svog, jedinog pravog, virtuoza. Kako se može pronaći podatak, čak 80% Roma iz Deronja po profesiji su - tamburaši.
“Deronjski tamburaši su zaista posebni. Zaljubljenike u tamburašku muziku posebno nadahnjuje njihov neakademski stil izvođenja. Svaki muzičar u sastavu svira improvizovano, sam kreira svoju deonicu u ukupnom zvuku. Takav način sviranja je odraz emocija kojim kroz instrument zrači svaki tamburaš. Emocije se prenose na slušaoce i stvara neponovljiv doživljaj. Kao žeravica kad zaiskri, tako Deronjčani svojom svirkom žare”, podelio je sa nama svoj utisak kompozitor i umetnički direktor festivala Tamburica fest Jovan Adamov.
Svetska prestonica tambure
Deronje su, nezvanično, svetska prestonica tambure. Upravo zato ovde je i rođen prvi „Tamburica fest“, 2008. godine, koji se 2012. godine preselio u Novi Sad i na Petrovaradinsku tvrđavu. Kao razlog navedena je nemogućnost sela da finansijski „pokriva“ događaj, koji je izrastao u pravi muzički brend ovog kraja. Naravno, to je izazvalo brojne nesuglasice i razočarenje, posebno Deronjčana, ali i svih onih koji su voleli taj autentični šmek.
Ipak, ne poriču organizatori, Deronje su „najtamburaškije selo na planeti“. Zbog toga je 2013. godine održan i prvi Tamburaški sabor, čime je Srbija na kratko dobila dve tamburaške smotre. Da je to bio dobar potez, potvrdilo je preko 40.000 okupljenih ljudi u Deronjama, koji su pevali himnu sabora: „Blago meni, preži konje, pa na sabor u Deronje“.
Malo štimunga, mnogo komercijale
Deronjski svirci danas su se rasuli po svetu. Sviraju u kafanama, kao što su one u beogradskoj Skadarliji, ali i širom Evrope. Ima ih i u zemljama regiona, a najmanje u svom selu i okolini. Kako kažu poznavaoci, ni muzika više nija ista, a ni uživanje. Mnogo je više komercijale, a mnogo manje - štimunga. Ipak, nije sve tako crno.
“Tamburaška muzika sve više pleni. Ima sve više poklonika, jer su se u pokret uključili mnogi mladi muzičari. Nijihov repertoar nema žanrovskih ograničenja. Nije samo ‘kafanska’ muzika. Mnogi od njih svoju egzistenciju vezuju za tamburu. Obrazuju se, razvijaju svoj izvođački i autorski potencijal. Takav pristup nesumnivo rađa i buduće velikane. Daju se već naslutiti, mada stasavaju u drugom vremenu. Oni koji više nisu sa nama imaju velike zasluge za postavljanje temelja u našoj kulturnoj baštini, a dolazeći zaslužuju poštovanje zbog nadgradnje. Velike zasluge imaju za izlazak tambure iz kafane. Tambura se danas tretira ravnopravno sa svim instrumentima orkestara za koncertne podijume. Srasavaju novi pedagozi, virtuozi i dirigenti”, zaključuje Adamov.
Foto: Facebook / Tamburica FEST Novi Sad
