Obeležimo zajedno dan "evropskog Amazona"

U nedelju 12. jula, tradicionalnim "Velikim skokom" u reke Muru, Dravu i Dunav, WWF (Svetski fond za prirodu) obeležiće Dan "evropskog Amazona" i zajedno sa svojim partnerima proslaviti značaj čistih reka i zdravih rečnih ekosistema u UNESCO prekograničnom rezervatu biosfere "Mura-Drava-Dunav" u Srbiji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Sloveniji i Austriji.
 
Dan posvećen prirodi i ljudima budućeg UNESCO prekograničnog rezervata biosfere "Mura-Drava-Dunav" biće obeležen nizom edukativnih i sportskih aktivnosti u Somboru na Velikom bačkom kanalu u kafiću "Café de Sol". Okupljanje učesnikа predviđeno je za 10 sati, dok je "Veliki skok", koji je deo evropske inicijative za čiste reke koja se istog dana održava u celoj Evropi, planiran za 11 sati. Оbeležavanje Dana "evropskog Amazona" biće celodnevan događaj za ljubitelje prirode i reka, a najmlađi posetioci imaće priliku da učestvuju u edukativnim i zabavnim aktivnostima koje WWF priprema u okviru kutka za decu.

Poznat kao "evropski Amazon", budući UNESCO prekogranični rezervat biosfere kojim će zajedno upravljati države Srbija, Hrvatska, Mađarska, Slovenija i Austrija, postaće prvo penta-lateralno zaštićeno područje u svetu i najveće u Evropi. Na ovom području reke Mura, Drava i Dunav formiraju 700 kilometara dug zeleni pojas koji će se sastojati od preko 13 zaštićenih područja koja povezuju skoro 1.000.000 hektara jednog od najvažnijih rečnih sistema u Evropi.
 
Dan "evropskog Amazona" obeležava se od 2013. godine, a sam datum, 14. jul, izabran je u spomen na Martina Šnajdera Jakobija iz organizacije EuroNatur, začetnika ideje o penta-lateralnom prekograničnom rezervatu biosfere, koji je rođen na ovaj dan i koji je posvetio svoj rad očuvanju ovog jedinstvenog rečni sistem.  

Rezervat biosfere "Mura-Drava-Dunav" otvara mnogobrojne mogućnosti i za razvoj opštine Apatin kroz projekte prekogranične saradnje u oblasti ekologije i turizma. Kvalitetnim projektima i njihovom efikasnom realizacijom moguće je privući znatna sredstva iz Evropskih fondova, čime bi se zaštitio Dunav, priroda Gornjeg Podunavlja i poboljšao kvalitet života ovdašnjeg stanovništva.