Održana tribina posvećena velikom jubileju - 240 godina od osnivanja Mrazovićeve Norme

U spomen-sobi Norme i Preparandije održana je tribina posvećena godišnjici pokretanja prve škole za obrazovanje srpskih učitelja pod nazivom „240 godina od osnivanja Mrazovićeve Norme“. Tom prilikom prisutnima su se obratili dekan somborskog Pedagoškog fakulteta prof. dr Željko Vučković i prof. dr Saša Marković.

Prof. dr Željko Vučković je u svom obraćanju istakao da u bogatoj povesnici srpskog obrazovanja grad Sombor zauzima časno mesto lučonoše srpske prosvete i prestonice srpskih učitelja, jer je zaslugom Avrama Mrazovića 1. maja 1778. godine osnovana „Norma“, škola za obrazovanje učitelja na srpskom jeziku, koja je prolazeći složene preobražaje sačuvala kontinuitet svoje pedagoške i kulturne misije do današnjih dana. Profesor Vučković je rekao da se istorija škole od Mrazovićeve „Norme“, preko Preparandije, do savremenog Pedagoškog fakulteta može sabrati u dve ključne reči: identitet, kao samosvest i odanost svome jeziku, duhu i kulturi, i modernizacija, kao otvorenost za tekovine prosvećenosti, naučnog i civilizacijskog razvoja. Takođe, naveo je da je dragocen doprinos somborskog učilišta izgradnji profesionalnog habitusa, ugleda i dostojanstva srpskih učitelja, te da je 240 godina školovanja učitelja tradicija koju Pedagoški fakultet sa ponosom nastavlja. Ako se uzme u obzir činjenica da su „Norma“ i Preparandija u jasnom modernizacijskom ključu školovale učitelje od 1778. godine do danas, i da su kontinuitet i samosvest nešto što određuje identitet pojednica i nacije, može se reći da je „Norma“ u temelju novosadskog Univerziteta, zaključio je profesor Vučković. On je upoznao prisutne i sa aktivnostima koje su planirane povodom proslave ovog jubileja izuzetno značajnog za srpsku prosvetu i kulturu: u zgradi Rektorata Univerziteta u Novom Sadu 12. maja će biti otvorena izložba povodom ove godišnjice, a biće štampan i katalog, Međunarodni festival nauke i obrazovanja koji organizuje Univerzitet u Novom Sadu će biti u znaku Mrazovićeve „Norme“, biće održano nekoliko skupova i predavanja u amfiteatru Rektorata Novosadskog univerziteta, na koncertu u Somboru će nastupiti studenti Akademije umetnosti iz Novog Sada, jedna sednica Senata Univerziteta u Novom Sadu će biti održana na Pedagoškom fakultetu, prof. dr Saša Marković će napisati monografiju posvećenu „Normi“, u jednom broju časopisa Norma biće objavljeni tekstovi o ovom jubileju, a 15. novembra u somborskom Narodnom pozorištu biće održana završna svečanost uz pozorišnu predstavu.

Prof. dr Saša Marković je dao istorijski prikaz konteksta u okviru kog je nastala Mrazovićeva „Norma“, i skrenuo pažnju na događaje koji su bili vezani za osnivanje učiteljskog tečaja. Reč je o periodu druge polovine 18. veka, vremenu geopolitičkog i duhovnog previranja, kada su se nove ideje pod snažnim uticajem humanizma i renesanse pretvorile u prosvetiteljski pravac. Profesor Marković je rekao da je stvaranje sistema obrazovanja značajan iskorak u sticanju identiteta jednog naroda. Oslanjajući se na tradicionalne vrednosti, prosvetiteljtvo je dovelo do modernizacije obrazovanja kod Srba. Avram Mrazović i Teodor Janković su isticali potrebu da se uvede obavezno osnovnoškolsko obrazovanje, te je formirano tri tipa škola: trivijalna, normalna i glavna škola. Zaslugama Avrama Mrazovića 1778. godine osnovana je „Norma“ - prva škola za obrazovanje srpskih učitelja. Po rečima profesora Markovića, Avram Mrazović je uveo primenu Felbigerovih uputstava u škole, kao i novu didaktiku koja podrazumeva frontalni rad sa decom, sa akcentom na lični primer. Učitelji u školama su bili istaknuti intelektualci, a veliki uzor za školovanje dece tog vremena bio je Dositej Obradović. „Norma“ se zbog određenih geopolitičkih problema ugasila 1811. godine, da bi se već naredne 1812. godine u Sent Andreji otvorila Preparandija. Profesor Marković je istakao da imamo kontinuitet ideje o nasušnoj potrebi obrazovanja za očuvanje identiteta, a koja je utemeljena sa „Normom“. Tokom početnih godina rada, u „Normi“ su negovane moralne vrednosti iz hrišćanstva, pa je većina nastavne građe bila vezana za pravoslavlje, dok je manji deo nastavne građe bio iskorak ka modernim principima didaktike i obrazovanja. Na taj način su se negovali i nacionalni identitet i kosmopolitizam. Za identitet jednog naroda nema značajnije ideje od obrazovanja i nade da to obrazovanje nudi širinu pogleda i uravnotežen pristup, zaključio je profesor Marković.