Med je, od kada je ljudi, smatran lekom, namirnicom koja je blagotvorna, ali i koja je idealan sastojak mednih pita ili jednostavan slatkiš namazan na krišku hleba. Međutim, danas se suočavamo sa činjenicom da su pčele ugrožene, pre svega zbog nesavesnog korišćenja pesticida. Drugi značajan problem je krivotvorenje proizvoda i poplava veštačkog, lažnog meda. Upravo protiv ovoga bori se i udruženje pčelara „Avram Maksimović“ iz Sombora.
26. Međunarodni sajam pčelarstva
Mnogi su ostali bez posla i nastoje da na svaki način, ne libeći se ni krivotvorenja proizvoda, sebi obezbede egzistenciju, kaže Milorad Mastilović iz udruženja i dodaje: “Sajmovi pčelinjih proizvoda su upravo prilike da se građani edukuju u razlikovanju prirodnog od veštačkog meda, a ujedno i da se snabdeju pčelinjim proizvodima direktno od pčelara”.
Tu priliku imaće po 26. put na Međunarodnom sajmu pčelarstva, koji će biti organizovan 25. avgusta. Ulica Kralja Petra Prvog biće medena ulica, od 8 do 20 sati. Osim obraćanja predstavnika pčelara iz Srbije i regiona, posetioci će moći da prisustvuju predavanju na temu “Dinamika razvoja pčelinje zajednice u funkciji ostvarivanja visokih prinosa”. Naravno, biće organizovana i prodajna izložba, gde će moći da se nabave med, ali i drugi pčelinji proizvodi. Pčelarima će se pridružiti i cvećari.
“Na svim sajmovima nastojimo da građanima ponudimo sve naše proizvode. Suočeni sa pomenutim problemima, ponuda raste svakim narednim sajmom. Ujedno koristimo priliku i za edukaciju građana. Ukoliko ne poznaju pčelara i ne znaju da razlikuju med od krivotvorenog, savetujemo im da kupe kristalizovan med, jer tu nema greške”, naglašava Mastilović.
Dodaje da je kvalitet na sajmovima ustaljen, ali da se vidi napredak u asortimanu, jer postoji sve više pčelara koji sele svoje košnice širom cele Srbije.
Jedna od lošijih godina za pčelare - slaba paša, snažna krađa
Ova godina i za somborske pčelare, kao i za njihove kolege širom Srbije, nije bila na zavidnom nivou. Vrcala se uljana repica, nešto bagrema i male količine suncokreta. Međutim, ono što mnogo više boli pčelare je krađa košnica. Samo u julu zabeležene su dve – na salašu Mali Raj i u ataru između Bačkog Gračaca i Bačkog Brestovca.
“U vremenu kad je sve veći broj ljudi bez posla, suočeni smo sa čestom krađom košnica. Jedni kradu radi dalje preprodaje a drugi radi svog pokušaja bavljenja pčelarstvom. Veoma teško se nalaze počinioci, mada smo organizovani slanjem informacija putem mejla, mobilnih telefona i slično. U poslednje vreme se seleći pčelari organizuju čuvanjem košnica na smenu, a ima slučajeva i plaćanja službi obezbeđenja”, objašnjava Milorad Mastilović.
Očekivanja od pogona “Naš med”
Početak izgradnje pogona za prikupljanje i plasman meda "Naš med" u Rači započeto je polaganjem kamena temeljca 25. juna ove godine. Površina pogona iznosi 1.480 m2 bruto, odnosno 1.308 m2 neto. Gradnja će koštati 833.988 evra, a cena opreme će biti do 200.000 evra. Kapacitet pogona će biti najmanje 3.000 tona meda godišnje. Kako se navodi u saopštenju Saveza pčelarskih organizacija Srbije, cilj je da se prikupi i plasira med pčelara sa cele teritorije Srbije, bez posrednika i bez ucena nekorektnih otkupljivača, kako bi se postigla realna cena za med, u odnosu na “sadašnje nerealno niske cene koje nude trenutni otkupljivači meda”.
“Pogon je zamišljen kao pomoć pčelarima u plasmanu njihovog meda, a samim tim i ostvarenjem većeg profita. Nadamo se da će tako i biti”, komentar je Mastilovića.
Pčelarsko udruženje u Somboru osnovano 1970. godine
Pčelarsko udruženje “Avram Maksimović” osnovano je 8. marta 1970. godine. Ime nosi po znamenitom pčelaru i piscu, somborskom proti Avramu. Prvi predsednik bio je Vidosav Dedić. Zgrada udruženja nalazi se u ulici Petra Bojovića broj 7 od 1982. godine. Kupljena je od prihoda sa pčelarskih balova. Ovde su održavani sastanci i druženja. Blagajnik društva Đorđe A. Janjatović – čika Đura tačno je u 10 sati nedeljom otvarao i zatvarao prostorije i bio u njima, dok poslednji pčelar ne bi otišao. Slava udruženja je Vidovdan, 28. jun, kada se održava skup pčelara.
Ono što je predstavlja posebnu zanimljivost jeste činjenica da u organizaciji udruženja postoji i Sud časti. “Sud časti je zamišljen da deluje u slučajevima kada se neko ne pridržava pozitivne pčelarske prakse i kodeksa ponašanja. U njemu su stariji pčelari, koji su svojim radom stekli autoritet kod svih ostalih i čija reč se poštuje. Do sada nisu imali potrebe za javnim delovanjem”, zaključuje Milorad Mastilović.
Izvor fotografija: Pixabay / Topp-digital-Foto, Pixabay / Hans, Milorad Mastilović
