Dajana Štetić, trener i igrač Odbojkaškog kluba Boom Volley iz Prigrevice, jedna je od sportiskinja koje uspevaju da ispunjavaju sve životne uloge koje svaka žena ima, a da pritom budu vrlo uspešne na profesionalnom putu koji su izabrale. Dajana je profesor fizičkog vaspitanja, a osim što je trener i igrač radi kao upravnik hale u Prigrevici. Vodi i Školicu sporta za decu uzrasta od tri do sedam godina kao i aerobik za žene. Udata je i trenutno očekuje dete, ali je iizdvojila vreme da sa nama priča o tome kako žene koje se aktivno bave sportom uspevaju da budu uspešne u profesionalnom smislu, a da pritom ne zanemare ni ostale sfere svoga života.
Pitali smo Dajanu koliko je bilo teško uspeti u sportu kojim se bavi, i kako se odlučila da bude i trener i igrač?
Nije bilo lako. Nakon što sam završila studije u Novom Sadu, život me je naveo da se vratim u Prigrevicu. Bila sam prinuđena da počnem raditi kako bih mogla normalno funkcionisati. Spletom okolnosti ponuđeno mi je da budem trener u Odbojkaškom klubu Boom Volley. Prihvatila sam i tako je sve počelo. Prvih godinu dana sam bila trener i cilj nam je bio da omasovimo odbojkaški sport u selu. Imali smo dovoljan broj dece da formiramo seniorsku ekipu, pionirsku ekipu i mlađe kategorije. Da bih pomogla svojoj ekipi i da bi bili uspešniji u ligi, bilo je neophodno da se priključim i kao igrač. Pošto se ceo život bavim sportom nije mi bilo teško da to sve postignem. Mogu slobodno da kažem da sam uživala.
Na putu ka svom cilj kako ste usklađivali treninge sa školom, porodicom i drugim interesovanjima?
Bilo je teško pogotovo za vreme studija, ali uz dobru organizaciju sve je moguće. Dok sam studirala igrala sam dve godine za OK Apatin i to mi je oduzimalo mnogo vremena, kako vikendom zbog utakmica tako i radnim danima za treninge. Pored odbojke bavila sam se i folklorom koji je moja ljubav od malena. U trećoj godini studija počela sam polako da razmišljam o dodatnom prihodu pored stipendije i naravno roditeljske pomoći. Prvo sam počela kao fitness instruktor da vodim aerobik za žene u jednom novosadskom sportskom klubu, a ubrzo nakon toga počela sam da radim i kao trener u Ženskom odbojkaškom klubu Futog. Na tim poslovima sam se zadržala do kraja studija. Posle sam se vratila u Prigrevicu i upisala master studije.
Kako uspevate da ispunite sve svoje obaveze, da budete i trener i igrač i upravnik hale, da se bavite svim što ima veze sa klubom?
Kada sam nakon završenih studija došla u Prigrevicu, sem što sam počela da radim u Odbojkaškom klubu Boom Volley, bila sam i volonter u OŠ Mladost godinu dana dok sam bila master student. Nakon završenih master studija počela sam da radim kao volonter upravnik hale. U međuvremenu sam postala predsednik sportskog Udruženja Vežbaj i budi zdrav i tad otvaram Školicu sporta za decu uzrasta od tri do sedam godina kao i aerobik za žene. Morala sam dobro da se organizujem kako bih sve postigla, ali evo uspešno funkcionišem već četiri godine. Kad već pričam o uspešnosti moram da napomenem da smo kao klub prošle godine bili prvaci Druge vojvođanske lige i samim tim obezbedili ulazak u viši rang. Za ovako malo mesto, smatram, da smo napravili uspeh i izuzetno sam ponosna na klub i na devojke.
Kako je raditi sa decom? Koliko su deca na selima posvećena sportu i koliko imaju mogućnosti izbora kad je sport u pitanju?
Divno. Obožavam decu, a sa njima je najlepše raditi. Koliko god nekad bilo teško i iscrpljujuće, na kraju dana kada se sve završi, ipak vidim da sam uradila pravu stvar. Mislim da se kod nas u selu deca ne bave dovoljno sportom, što se pogotovo odnosi na žensku populaciju. Dodatno otežava okolnosti to što u manjim sredinama deca nemaju mogućnost da se oprobaju u raznim sportskim granama, kao što deca u gradovima imaju priliku. Deca sa sela su prinuđena da se bave onim sportovima koji su zastupljeni u njihovim mestima.
Koliko su žene posvećene sebi u smislu bavljenja sportom?
Žene su posvećene do određene dobi. Što se tiče profesionalnog sporta i aktivnog treniranja tu su otprilike do petnaeste godine. Potom dolazi srednja škola i druge obaveze i tad polako posustaju. Naravno, uvek ima izuzetaka. Kasnije, kada malo odrastu vraćaju se rekreativnom sportu, ali ne u toj meri u kojoj bi trebali. Generalno, malo je žena koje se aktivno bave sportom ceo svoj zivot, bilo to profesionalno ili rekreativno.
Udati ste i trenutno očekujete dete. Kako uspevate da budete tako aktivni na više životnih polja?
Da, uskoro stiže prinova i radujem se novom izazovu. Pošto nas je sve zadesila situacija sa koronavirusom većina nije radila pa tako nisam ni ja. Neophodno je bilo da se vratim na posao, kako zbog finansijskih potreba tako i zbog ritma koji sam izgubila. Trudnoća mi ne smeta da budem aktivna, a mogu da kažem da mi i prija. Sva deca jedva čekaju bebu, a skoro svaki trening pitaju jesam li saznala pol i tome slično.
.jpg)
.jpg)
