Knjiga Slobodana Antonića predstavljena u Somboru

Knjiga pod nazivom Loša beskonačnost: prilozi sociologiji srpskog društva predstavljena je u punoj sali Skupštine grada Sombora u petak, 25. septembra, a program koji je otvoren u 19 sati, zbog velikog broja zainteresovanih za potonju diskusiju, se završio dva sata posle.

Ovu knjigu čine tematski povezane studije srpskog društva koje je prof. dr Slobodan Antonić objavljivao u sociološkim publikacijama tokom četiri godine koje prethode obajvljivanju knjige 2012. godine. Zajednička tema tih studija jeste srpsko društvo, a pisane su tako da se naslanjaju jedna na drugu, sa idejom da budu zajedno i objavljene. Studije su bile rezultat Antonićevog angažovanja na projektima Društveni akteri i društvene promene u Srbiji 1990–2010 i Izazovi nove društvene integracije u Srbiji: koncepti i akteri (br. 179035), koji su izvođeni na Institutu za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Direktor biblioteke Vladimir Jerković, osvrnuo se na autorovu karijeru i podsetio da je Antonić još 1979. godine ostao bez posla zbog ideja o političkom pluralizmu, a da je 1994. godine učestvovao u osnivanju Srpske političke misli koja je kritikovala vlast, da bi zatim bila ugašena, kao i da je posle ponovo izgubio posao u Institutu za političke studije. Rečeno je i to da knjige Slobodana Antonića sadrže opis i popis naših stradanja i nadanja u poslednjih 20 godina, te da malo ko od naših duhovnih delatnika jeste, kao što je to Antonić učinio, zastao da vidi šta smo uradili u poslednjih 20 godina. Naime, on je "među malim brojem intelektualaca koji nisu izdali svoj poziv, nije pristao da pljuje po svom narodu i, po cenu pritisaka, časno je obavljao svoj poziv", citirao je prof. dr Jovicu Trkulju, direktor Jerković. Zanimljivo je bilo i to da je mišljenje brojnih saradnika Slobodana Antonića saglasno u tome da je Antonić jedan od retkih intelektualaca koji pristaje na samokorekciju.

Antonić je govorio o sadržaju knjige, izvedenim studijama i zaključcima, pa i pitanjima koja ostaju otvorena, a koje su ove studije iznedrile, i koje su bile predmet oštre kritike pojedinih kolega pri sociološkim stručnim krugovima. Profesor Antonić je rekao: "Počekom dvehiljaditih izgledalo je da Srbija ima priliku da iskoristi tu modernizacijsku šansu i da će ona to uspeti da uradi, ali se pokazalo da ta paradigma ne odgovara slučaju Srbije, pa ispada da se dvesta godina modernizujemo, a da su srpsko društvo i srpske elite krivci za neuspeh." Antonić piše i govorio je o tome da smo imali saradljivu elitu koja je integrisala naše strukture u evropske i globalne, ali evo već neko vreme, mnogo toga potvrđuje da imamo jednu vrstu kolonijalizma. Antonićevi stavovi, naišli su na kritiku među kolegama koji se slepo drže klasičnog modernizma, a koji su takav pokušaj razumevanja društveno-političke stvarnosti i viđenja koja se zasnivaju na studioznim i pregalaštvom iznedrenih teorijskih koncepata, označili kao kulturni nacionalizam.

Predstavljanje Loše beskonačnosti upotpunio je i glas mr Slađane Ilić iz Zavoda za udžbenike, koja je govorila o centralnim pitanjim svih studija objavljenih u knjizi, dakle o transnacionalnoj kapitalističkoj klasi u Srbiji, o kompradorskoj buržoaziji, srpskoj tranziciji i sl. Naravno bilo je i reči o evrointegracijskim procesima, akterima tranzicije, pojmovima evrorealizma i evroskepticizma, i zastupljenosti pristalica, ali i poimanju istih termina, kako u samom narodu tako i u načinu na koji to sve razmeju i prema tome se odnose političke elite savremenog srpskog društva.

Promocija je zaista ujedno bila i tribina, budući da je desetak sugrađana aktivno učestvovalo dajući svoje komentare i postavljajući pitanja autoru. Profesor Antonić je predstavljajući pojedine celine naročito obratio pažnju na odnose između transnacionalnih struktura i srpskog obrazovanja kao i svetskosistemske aspekte krize koja pogađa i našu državu.

O samom nazivu knjige Antonić je rekao da je to Hegelova konstrucija "rđavo- beskonačnog" koja predstavlja neuspešno prevazilaženje neke datosti, tako da se ona zapravo samo ponovo proizvodi. Tu i takvu lošu beskonačnost možemo poistovetiti sa večnim "trebanjem". Objavljivanjem ovih studija Antonić namerava rasemeniti pitanje: Kako prekoračiti tu granicu? Autor smatra da je to ključno pitanje ovdašnje društvene misli, i to ne samo ovog, već i narednog pokoljenja naučnika i državnika, dok su neki od odgovora prisutni i u ovoj knjizi. Međutim, za promenu i za "pozitivno razrešenje" naše globalne situacije potrebno je mnogo toga više, potreban je pravi ključ koji će razrešiti specifične tranzicijske i državne probleme sa kojima se suočava naše društvo, i elite koje upravljaju. Upravo pri reči o elitama važno je još navesti to da da je veliki deo teksta knjige posvećen upravo opisu tih elita, njihovih obrazaca ponašanja i ophođenja, te njihove faktičke uloge i zasluge za sve ono što danas računamo u probleme koji more čitav naš narod.