Održana promocije knjige Naša bolesna kultura

U organizaciji Gradske biblioteke Karlo Bijelicki u Somboru u petak 18. novembra u Srpskoj čitaonici Laza Kostić sa početkom u 19 časova održana je promocija knjige Naša bolesna kultura, koju je priredio Vladimir Jerković od niza tekstova koje je dr Radivoj Simonović objavljivao u vanpartijskom listu Glas Naroda koji je izlazio u Somboru, a bio čitan širom tadašnje države.

Nakon upoznavanja sa separatom, te predstavljanja zabluda o kojima autor piše, Jerković je, između ostalog, rekao:

"Mi ovde imamo priliku čitati tekst dr Radivoja Simonovića čoveka, renesansnog čoveka, po velikom broju odrednica potrebnih da bi neko dobio takav epitet, koji je o doba kada je pisao ostavio veliku zaostavštinu koja je osvedočena u različitim poljima njegovog rada i društvene akcije... Središte kritike dr Simonovića, kada piše o neselektivnom i masovnom preuzimanju i pomodarstvu svojih savremenika, koje prevazilazi racionalne okvire, jeste to i takvo ponašanje naroda. Jedan, mukom i žrtvama oslobođen dugog ropstva, narod i njegovo društvo, dobija zajednički imenilac u novoj neslobodi, u konzumerističkom snu o kojem piše dr Simonović. Snu koji nije puka kupovina, nagomilavanje, preuzimanje stilova i mode, potrošnja i upotreba, ili samo posedovanje, pridodajemo i identifikaciju u novom modelu koji nije autentičan i koji potiče iz druge sredine, druge kulture sa različitim istorijskim i političim kontinuitetom. Reklo bi se, da Simonovićev narod samo želi na prečac u taj bolji svet, želi da preskoči vekove razlika i prisvoji univerzaliju potrošačkog društva lišenog važnosti onoga sopstvenog i samosvojnog."

Poznavalac lika i dela dr Radivoja Simonovića, dr Stojan Berber, u prigodnom izlaganju, ne samo da je podsetio na ključna mesta u biografiji ovog lekara, nego je i ukazao na širinu i temeljnost u bavljenju različitim aktivnostima, budući da je dr Simonović putovao, pisao, beležio, bavio se etnologijom i na taj način puno doprineo etnografiji, naročito uz nekoliko hiljada fotografija koje je pravio putujući po celoj tadašnjoj kraljevini. Naravno, dr Berber je ostavio nešto prostora za reč o odnosu Laze Kostića i dr Simonovića, da bi izlaganje priveo kraju čitanjem stihova koje je dr Simonović napisao posvetiviši ih pesniku.

Dr Dušan Ristić, osvrnuo se na vreme kada je nastajala Simonovićeva kritika, odnosno kako je Ristić u pogovoru naveo, dijagnoza kulturnog života, te podsetio na određene karakteristike tog vremena, na sociološke aspekte Simonovićevog pisanja da bi, između ostalog rekao:

"Ono što, međutim, predstavlja aktuelni poziv kritike koju nalazimo u rukopisima dr Radivoja Simonovića, jeste poziv za preispitivanje kulturnih granica koje su danas, baš kao i pre skoro jednog veka kada su nastajali ovi tekstovi, prilično zamagljene. Jer, simptomi bolesti kulturnog života nisu nestali... To preispitivanje je svakako, uvek moguće na temelju tradicije i institucija. Ako dijagnoza bolesti koju lekar daje pacijentu predstavlja prvi korak ka njegovom ozdravljenju, onda je ova Simonovićeva dijagnoza kulturnog života imala za cilj da skrene pažnju na uzroke i simptome društvenih bolesti koje je potrebno lečiti... I baš kao što bolest možemo, ponajviše zahvaljujući Žoržu Kangilemu, da razumemo kao inovativno iskustvo za sva živa bića, tako i simptome kulturnih poremećaja u društvu možemo shvatiti ne samo kao indikatore bolesti društvenog života, već i kao putokaze za rešavanje problema, kao uporišne tačke promene."