Sanja Maleš, odbojkašica
OK Apatin, se na svoje prve odbojkaške korake odlučila sa 12 godina, što je, smatra, bilo kasno.
Nakon prvog treninga zavolela je odbojku i tada znala da će odbojka biti deo njenog života. Osim što je igračica, Sanja je i studentkinja i trener. Ona je pravi primer kako se može biti uspešna sportiskinja i odlična studentkinja. Sa Sanjom smo pričali o tome kako usklađuje sve svoje obaveze i kako volja, ljubav i rad daju odlične rezultate na svim životnim poljima.
Iskeno, u odnosu na ostale devojčice krenula sam dosta kasno da treniram, bila sam povučeno dete i bilo me je strah da se oprobam u novom sportu. Zahvaljujući mojim drugaricama koje su već trenirale, odlučila sam da dođem na prvi trening. Taj trening je odmah ostavio pozitivan utisak na mene, tada sam znala da želim da se pojavim na svakom sledećem. Nisam ni slutila da će to prerasti u ovoliku ljubav koju danas osećam prema odbojci. Kako su odmicali treninzi, moj trener je sve više uviđao moj potencijal i već nakon dva meseca me pozvao da se pridružim prvom timu. Za mene je to u tom trenutku bio veliki izazov, ali i čast. Vremenom sam sve više napredovala, bila sve bolja i postala jedna od zapaženijih igračica - priča Sanja.
Koliko je bilo teško uskladiti školu i treninge?
Ja sam samo jedna u nizu aktivnih sportistkinja koja je dokaz da obrazovanje i sportska karijera mogu da idu ruku pod ruku. Smatram da sve može da se postigne ukoliko to želite i da obrazovanje ne sme i ne treba da trpi zarad sportske karijere.
Čega se sve trebalo odreći da bi uspeli u odbojci i došli do toga da izborite status reprezentativke?
Da biste uspeli u sportu morate biti spremni na mnogo odricanja. Meni to nije teško padalo ni u osnovnoj ni u srednjoj školi kao ni danas na fakultetu. Na treninge i utakmice nikada nisam gledala kao na obaveze, već sam to prihvatila kao način života. Porodica i prijatelji su mi bili podrška od početka, imali razumevanja za mene, što je, po meni, veoma bitan faktor u bavljenu sportom.
Koliko je bilo potrebno treniranja, znoja, upornosti?
Talenat za sport je bitan, ali nije presudan. Potrebno je mnogo želje, upornosti i vremena da bi se došlo do prvih rezultata. Iza sebe imam veliki broj treninga i utakmica, ali ujedno i nagrada koje su mi bile motivacija za dalji rad. Sigurno da je moj trud najviše obeležio poziv za reprezentaciju i nastupanje na Evropskom prvenstvu u beachvolley-u, ali i klubski uspesi koji se godinama nižu jedan za drugim.
Kako sada, kao studentkinja, trener i igračica uspevaš sve da uskladiš?
Danas sam student Ekonomskog fakulteta u Subotici, i dalje aktivno treniram i igram odbojku, a ujedno radim i kao trener. U početku je bilo malo teže uskladiti sve, ali uz dobru organizaciju sve je moguće postići.
Pored svih obaveza, ima li vremena za privatan život?
Da, vremena za privatni život imam naravno, možda ne u meri kao većina mojih vršnjaka, ali navikla sam se na takav tempo života. Volim to što radim, tako da mi manjak slobodnog vremena nikada nije predstavljao problem.
Kada su u pitanju planovi i želje za budućnost Sanja kaže da joj je glavni cilj da završi fakultet, a nakon toga da proba da ostvari sve svoje igračke ambicije.
