Orlović: Volja, rad na sebi i ljubav prema kuglanju prevazilaze sve prepreke

Jasna Orlović, članica je Ženskog kuglaškog kluba Apatin od 2009. godine, a godinu dana ranije počela je amaterski da se bavi ovim sportom. Udata je i majka troje dece. Na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu završila je smer zaštita životne sredine i zaštita na radu. Položila je stručni državni ispit za bezbednost i zdravlje na radu i protiv požarnu zaštitu čime se i bavi u preduzeću Aluplast DOO Apatin. Sa Jasnom smo pričali o tome koliko je zahtevno pored porodice i posla aktivno i uspešno se baviti kuglanjem. Koji su to sve izazovi i prepreke na koje zaposlena, porodična žena koja se bavi sportom nailazi i kako usklađuje sve svoje životne uloge pitali smo, između ostalog, Jasnu.

Na pitanje kako pored svega što čini moj život uspevam da se aktivno bavim kuglanjem, odgovor je - jako teško. Obaveze na koje nailazim kao majka troje male dece i supruga, a zaposlena puno radno vreme, su naravno obaveze koje me, kao i svaku ženu, dočekaju kod kuće. Na prvom mestu su svakako potrebe sva tri deteta. Niko od nas nije isti pa je takav slučaj i sa decom. Tri su različita karaktera, sa  različitim zahtevima. Pažnju i vreme za svakog od njih treba izdvojiti. A tu su i svakodnevni kućni poslovi koji takođe zahtevaju vreme.

Iz Vašeg iskustva na koje sve prepreke nailaze žene koje se bave sportom, a pritom su i supruge, majke, kćerke, a imaju još mnoga druga interesovanja?

Jako je teško uskladiti sve to, a pritom u taj gusti raspored treba ubaciti i redovne treninge, jer drugacije se ne može biti u formi i biti spreman za utakmice. Rekla bih da je jedna od najvećih prepreka umor, koji je kod nas žena koje su zaposlene i imaju malu decu, veoma često prisutan. A kuglanje je specifičan sport kad je u pitanju psihofizičko stanje. Osim dobre kondicije zahteva i veoma dobru koncentraciju. U stanjima umora teško je ispratiti sve to. Volja, rad na sebi, borbenost i ljubav prema tom sportu je nešto što kod mene nadjačava sve prepreke i utiče na to da i dalje treniram i budem sve bolja.

Šta je sve potrebno da bi se uskladile privatne i poslovne obaveze i bavljenje sportom? Koliko je neophodna podrška, bilo članova porodice, roditelja, prijatelja...?

Ono što je potrebno kako bih uskladila svoje životne uloge jeste mnogo odricanja, dobra organizovanost i ogromna podrška mog supruga, roditelja i ostalih članova porodice, prijatelja i naravno kluba i klupskih igračica. Moram da priznam da mi je suprug podrška broj jedan. On mi daje vetar u leđa, zaista sam mu beskrajno zahvalna jer, sve ovo ne bih mogla bez njega. Kad idem sa klubom na gostovanja, a to je skoro svake druge nedelje, on je taj koji po ceo dan ostaje sam sa decom. A priznaće svaki tata da to baš nije lako. Spomenula bih veliku kolegijalnost i razumevanje od strane kluba i saigračica. Više puta se desi da ne mogu da dodjem na trening jer nema ko da mi pričuva decu. U takvim slučajevima su koleginice i naš trener te koje me nagovore da ih povedem sa sobom. Onda bi svaka od njih uskočila bar malo da pomogne i da ih animira dok ja završim trening. Sa druge strane moram priznati da okolina često i ne reaguje baš pozitivno na moje opredeljenje po pitanju aktivnog i profesionalnog bavljenja sportom. Često nailazim na čudne reakcije i pitanja tipa - kako mogu ostaviti decu kod kuće sa suprugom i otići na utakmicu, kako ja to mogu sve stići, pa šta moj suprug misli o tome i slično. Nekad me zaista i neprijatno iznenade neke konstatacije i pitanja kao što su šta ja kao majka i supruga ima da se bavim bilo čim drugim. Kao da je čudno kad žena ima i drugih ambicija sem da se ostvari kao majka i supruga. Ali dobro, na njima je da misle i pitaju, a moje je šta ću i da li ću odgovoriti.

Koliko u manjim sredinama postoji razumevanje poslodavaca i kolega za žene koje se bave sportom?

Imam sreću da radim u takvoj firmi gde i poslodavac, a i rukovodstvo imaju izuzetno razumevanje prema svim zaposlenima posebno kada je reč o privatnom životu. Zbog sporta i dece, u slučajevima njihovih prehlada i bolesti često sam morala da odsustvujem sa posla. Nažalost, ne mogu reći da je to slučaj i sa mojim saigračicama, jer se dešavalo da neke od njih ne dobiju slobodan dan kad imaju utakmicu. Neke poslodavce to jednostavno ne zanima.