Terapijsko plivanje za decu u Somboru

Grad Sombor je jedna od retkih sredina u Srbiji gde se odvija ovakva aktivnost (nešto slično i pod drugim nazivom se realizuje i u Novom Sadu, Beogradu i Nišu ). Na osnovu mišljenja interresorne komisije, o potrebi za dodatnim obrazovanjem, zdravstvenom i socijalnom podrškom, za šezdesetoro dece, učenika u školskoj 2016/ 2017. godini kao mera dodatne podrške predloženo je pružanje tretmana terapijskog plivanja.

Ovo je treća školska godina, a od prošle je ova aktivnost i u okviru Sportskog saveza grada Sombora. Od ove školske godine radi se u novom, proširenom sastavu. Angažovani treneri koji sprovode aktivnost terapijskog plivanja su: Renata Štajner, Sandra Kamber, Nikola Tarajić i Saša Plavšić, koji je kordinator terapijskog plivanja i zaposleni saradnik u Savezu za sportske programe. Svi navedeni treneri poseduju licence, dozvole za rad od strane Plivačkog saveza Srbije i Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije, što potvrđuje da poseduju odgovarajuća stručna zvanja i znanja za obavljanje ovih aktivnosti. Kordinator poseduje bogato iskustvo radeći preko petnaest godina sa decom koja su obuhvaćena aktivnostima terapijskog plivanja.

Ističe se želja da se deca nauče, tj. svi oni koji su se opredelili za terapijsko plivanje, da već od njihovih prvih zaveslaja što pravilnije plivaju. Različita konstitucija, različite motoričke i koordinacione sposobnosti isključuju mogućnost za jednostavno prenošenje nekog pokreta i utvrđene tehnike, bude dobro i efikasno primenljivo za svakog polaznika terapijskog plivanja. U vodi vladaju drugačiji zakoni fizike. Pre svega, telo u vodi ima relativnu težinu za razliku od tla. Rezultat toga jeste da je svaki pokret u vodi mnogo lakši zbog "smanjene težine", ali zahteva veći napor. Iz tog razloga se u vodi deca kreću slobodnije, posebno ako im je otežano hodanje, izloženi su većem naporu zbog većeg otpora vode, aktivni su i stalno blago istegnuti, kao kad rade vežbe istezanja - zbog čega postaju elastičniji. Zbog plutanja tela opterećenje na kičmu je manje, a i sile na ekstremitete u vodi su drugačije, nego na suvom, pa se telo spontano adaptira tim drugačijim pokretima i postaje motorički spretnije.
 
Najveća greška, ono što je zajedničko za sve polaznike terapijskog plivanja je da ne znaju da dišu. Nepravilno disanje se ispoljava u plitkom, nepotpunom i ubrzanom disanju. Prvo ih moramo naučiti da pravilno dišu na suvom, pa tek onda u vodi. Sledeća zajednička karakteristika svih polaznika je nerazgibanost i neelastičnost. Na početku svakog časa, tretmana praktikuje se istezanje.

Imperativ za sve je da čas terapijskog plivanja bude najprijatniji deo dana u životu dece koja ga pohađaju, da budu najradosniji trenutci, najveće dragosti u toku dana. Čas traje četrdeset i pet minuta u pripremnom i završnom delu najčešće se upražnjavaju igre koje motivišu i razvijaju osećaj sigurnosti u vodi. Časove karakteriše stalnost u ponavljanju i česta demostracija. Nastavne metode su razgovor i demontracija.

Nastavni oblici su individualni i grupni. Individualni rad je značajan za učenje novih aktivnosti (održavanje u vodi, plivanje). Grupni rad za učenje saradnje i takmičarskog duha, kada deca mere napredak boreći se sa sobom i grade samopouzdanje. Igre u vodi i učenje vežbanja plivanja imaju za cilj da se njihovim praktivanjem kod dece poboljšaju motoričke sposobnosti, ali i da se razviju vrednosti kao što su: istrajnost i volja, samopouzdanje, sigurnost i duhovno zadovoljstvo ispunjeno nijovom radošću tokom igre.

Značaj terapijskog plivanja ogleda se i u aktivaciji i povezivanju četiri razvojna pravca: fizičkog, intelektualnog, emocionalnog i socijalnog. Ove školske godine apliciralo se za sredstva kod Pokrajinskog Sekreterijata za sport i omladinu projektom Svi smo mi jednaki. Isti je odobren i dobijena su značajna sredstva za rekvizite kojima se može malo koja sredina u našoj zemlji pohvaliti.