Pogled s apatinskih krovova:Turizam kao misaona imenica

Svi nešto pričamo o turizmu kao najvećem potencijalu našeg grada. To vam je isto kao i zlato, veliki potencijal, samo nikako dovoljno istraženo područje kod nas. Svi znaju da postoji a retko ko ga nađe. Hvalimo se mi tu i tamo sa turistima preko letnje sezone a zaboravljamo da su to većinom Nemci koje dolaze u posetu mestu u kom imaju nekoga ili odakle su njihovi preci jednom otišli. Apatin kao grad na Dunavu može da bude taj „grad budućnosti“ samo ukoliko bi se veoma, veoma mnogo kapitala uložilo u razvoj turizma a pre toga svega u marketing. A u marketing niko ne veruje. Dobar glas i rđav proizvod prodaje, a naš proizvod daleko da je rđav. Imamo međunarodnu Marinu, zaista lepu, pristan za brodove, na koji poneki brod zaista i zastane. I šta onda? Izvede se gomila turista, pokaže im se hram, centar, banja i to je to. Mi imamo turističku organizaciju, ali ne treba ona sve sama da radi. Što recimo ne bi bio otvoren konkurs za idejna rešenja kako privući više turista u naš grad. Hvalimo se kako imamo mnogo uspešnih studenata, a mnogi od njih su završili turizmologiju ili nauke vezane za nju, nemoguće da oni nemaju ideje kako da se poveća broj turista u Apatin, a samim tim i veći priliv novca koji nikome ne bi škodio. Osmisliti još neki suvenir našeg grada, pa da prodajemo ljudima što više orginalinijih suvenira a ne opanke koje mogu naći po celoj Srbiji. Hrvatska nam je na tri koraka popreko a Mađarska na pet koraka uzduž, a mi to iskorišćavamo kao da smo negde u sred Šumadije. Teško nam skoknuti do njih, pobratimiti se pa po maloj ceni organizovati neke đačke posete, posete penzionera, neko kuvanje paprikaša ili pečenje riba, naći nešto što nam je zajedničko a svima u koristi. Potencijal imamo, prirodne lepote imamo, dobar, druželjubiv narod imamo, ideje sigurno imamo, samo se treba pokrenuti, a to je izgleda većinski krivac za mnogo stvari u našem gradu. Dajte da se već jednom pokrenemo, ne može jedan čovek sve.