Da li je Banja Junaković breme ili potencijal lokalnog razvoja?

Dobro poslovati u turizmu ne znači uvek pružiti najkvalitetniju moguću uslugu, mnogo je važnije  prilagoditi se tražnji i napraviti najbolji balans između plaćenog i dobijenog.

Apatinski wellness centar

I najvećim laicima je jasno da kapaciteti i turistička ponuda Banje Junaković predstavljaju prilično nisku kategoriju banjskog turizma i da ista nije konkurentna ni u nacionalnim okvirima, a naročito u odnosu na banjske centre država u okolini poput Mađarske, Slovenije ili Hrvatske. Postoje dva rešenja kojima bi se ovaj problem mogao prevazići. Prva opcija je započeta pre nekoliko godina izgradnjom novog odeljenja koje bi predstavljalo moderan wellness centar, međutim koliko se odmaklo sa realizacijom možete videti i sami ukoliko povremeno posećujete Banju Junaković. Čak i da je centar urađen i završen po planiranom projektu i u zadatom roku, uz postojeći sistem funkcionisanja verovatno ne bi imao svetlu budućnost, tako da je naša opština možda nešto i uštedela pauziranjem ovog projekta.

Cene i tržišna utakmica

Druga, realnija opcija je usklađivanje sadržaja, njihovog kvaliteta i cene sa postojećom tražnjom. Pregledom zvaničnog sajta Banje Junaković uvideli smo da se cene smeštaja po osobi, u zavisnosti od usluge ishrane i tipa smeštajne jedinice kreću od 2720,00 din najeftinije, do 5800,00 din najskuplje. Kao uporedni primer smo uzeli relativno blisku Banju Kanjižu gde se najjeftiniji smeštaj može naći već od 1800,00 din, dok je najskuplji 4380,00. Kako smeštaj u  Banji Kanjiža izgleda možete pogledati na sledećoj fotografiji:

Šta se sve može kad se planski investira

Još bolji primer za poređenje, kojim možemo iskazati neiskorištenost potencijala naše banje, jeste mađarska Morahalom banja. Ova banja se nalazi na stotinjak kilometara od Apatina i karakterišu je gotovo istovetne prirodno-geografske odlike kao i Banju Junaković. Po popisu stanovništva iz 2012. godine Morahalom broji 6007 stanovnika. Međutim ovo malo, panonsko mesto u špicu sezone denvno poseti gotovo 10 000 gostiju, dok godišnji promet turista prevazilazi cifru od 400.000. Iako u mestu postoje samo dva hotela, 2009. godine je registrovana cifra od preko 80 privatnih smeštajnih jedinica, a taj trend razvoja malog preduzetništva je nastavljen i do danas. Što se tiče ostvarenih noćenja u 2013. godini je zabeleženo 66 521 dok je u Banji Junaković za istu godinu ta cifra 43 658. Ne treba posebno napominjati koliki su uticaju ovih cifri na lokalnu ekonomiju i zaposlenost.

Zašto se turisti moraju segmentirati

Kao primer dobrog rešenja problema prilično skupog smeštaja u odnosu na tip sadržaja i kvalitet ponude možemo izdvojiti i slovenačke terme Čatež. Iako je njihova ponuda daleko iznad ponude Banje Junaković oni su vodili računa da određenom tržišnom segmentu gostiju pruže i alternativni smeštaj po znatno jeftinijim cenama nego u redovnim smeštajnim jedinicama. Tako kao primer izdvajamo „Indijansko selo“ gde gosti, mahom mladi ljudi, borave u velikim improvizovanim šatorima znatno većeg komfora nego što su obični šatori, po prilično povoljnim cenama. Na ovaj način ljubitelji  adrenalinske zabave u akvaparku nisu primorani da plaćaju luksuzni smeštaj visoke kategorije namenjen uživaocima wllness tretmana.

Ovde se nameće pitanje koliko bi efikasnije, racionalnije i ekonomičnije bilo da se dosadašnjim uloženim sredstvima u nezavršen wellness centar, modernizovao postojeći kompleks i izgradio dodatni kompleks bungalova u okolini Banje Junaković, koji bi bio namenjen mlađoj populaciji i turistima niže platežne moći. Da li bi u tom slučaju u Apatinu bilo više ekskurzija, naučnih ekspedicija, studijskih putovanja, sportskih priprema mladih timova i drugih sadržaja? Koliko bi u navedenom slučaju, manjem poslovnom riziku naša opština bila izložena, a koliko bi više novca Banja Junaković prihodovala? Koliko bi više aktivnih radnih mesta postojalo i koliko bi manje mladih, zahvaljujući tome, napustilo Apatin? Koliko bi manje malih preduzetnika propalo zbog veće turističke aktivnosti u mestu?