Novinarstvo, autorska prava i lokalna sredina

Proteklih dana u medijima često možete naići na članke o tome kako je novinarstvo najgora profesija, najstresnije i najodgovornije zanimanje. Piše čak i da je bolje biti drvoseča nego novinar. Što je najgore, ne preteruju mnogo.

Novinarstvom se bave svi osim onih koji su školovani za to. Juri se tiraž, prodaja oglasa, zadire se u privatnost i sve je češći senzacionalizam kojim se auditorijum hvata kao riba na udicu.
Zanimljivo je pisati za lokalni medij, iako je sasvim mali grad u pitanju, gde sve možeš peške obići, oni koji se bave novinarstvom u Apatinu to ne rade svaki put. Najlakše je sačekati da to drugi medij objavi, malo prepraviti i pustiti.

Vesti u Apatinu pišu se na tri načina:

-Objavljuju se zvanična obaveštenja od insititucija i organizacija
-Odlazi se na lice mesta i pravi se autorska vest
-Preuzimaju se informacije od konkurencije

Nas najviše zanima odnos između druge i treće stavke. Kao što smo napomenuli, Apatin možete prepešačiti ali ipak ne stignete na sve događaje, ili ne dobijete informacije o njima na vreme i tada se služimo informacijama od konkurencije.



Odmah da razjasnimo, to rade svi, pa i mi. Razlika između 025info tima jeste u tome što se oni koji prenose vesti trude da promene izvornu vest i da ona ne bude originalna kopija vesti od konkurencije. Kao što ste i primetili, niko od našeg tima se ispod takvih vesti ni ne potpisuje, iz poštovanja prema kolegi iz konkurentske redakcije koji je otišao na mesto događaja i napisao vest.

A šta se često dešava kada mi ipak stignemo na dešavanja i mi smo sada ti koji imamo original vest sa lica mesta? Često je sretnemo u ostalim lokalnim glasilima, sa samo jednom stavkom koja je promenjena. Ispod naše vesti piše tuđe ime. Ispod naših rečeničnih fraza, ispod naših zapažanja , procena i zaključaka stoji ime nekoga ko možda na tom događaju nije ni bio. I kako onda da se veruje našem mediju koji nije stavio ime ispod autorske vesti u odnosu na medij gde potpis garantuje autorstvo?

Niko od nas ne juri Pulicerovu nagradu. Jedino što svi koji se bave novinarstvom u Apatinu žele, jeste da njihov rad bude cenjen. Da se računaju sati provedeni na turnirima, po utakmicama na suncu i snegu, po događajima koji se snimaju u toku vikenda.  I da se pokaže kolegijalnost i poštuje trud drugog.

Potpisati se može svako, a vest ispratiti i napisati zahteva neki trud i to se mora poštovati. Kako mi tuđe vesti, tako i tuđi naše vesti. A građani će već odabrati na čiju udicu će se "upecati".

025info tim