Pogled s apatinskih krovova: Rekapitulacija Ribarskih večeri

Apatinske ribarske večeri, hm, kao da postoje još nečije ribarske večeri, završene su. Sad sledi rekapitulacija, pošto drugih zanimacija nećemo imati ovog leta. Ono što je pet dana punilo ulice, kafiće i parkinge, prošlo je. Sad možemo opet u svoju monotoniju.
Da krenemo od pohvala. Svaka čast što je i uprkos krizi, organizovana ova manifestacija, pa makar i sa skromnom budžetom. Čulo se tu i tamo da je skroman budžet bio „krivac“ za ovogodišnji muzički program. Istina je da je i za iste pare moglo mnogo bolje da se organizuje. Čulo se tu i tamo i da su mladi učestvovali u kreiranju programa, i da je bilo neko anketiranje građana. Istina je da je skup “matorih” na kraju odlučio koga ćemo da gledamo i slušamo.
Izložbe otvorene u okviru Ribarskih večeri, bile su zanimljive, šteta samo što više od polovine stanovnika ni ne zna gde je muzej Dunava, a i ako zna neće čak ni na preporuku otići da pogleda zaista zanimljivu izložbu školjki i puževa sakupljenih sa svih krajeva sveta.
Detalj koji mi je ostao i sigurno će ostati dugo još urezan jeste izbor za miss Apatina. O samom izboru neću trošiti slova. Ono što je zanimljivo jeste ko smo zapravo mi kada se svetla ugase. U toku koncerta Extra  Nene i Oliver Njego svi su bili fini, cupkali, tapšali i uživali u delovima opera koje je Oliver zaista svetski izveo. Ali, kada je struje nestalo, prisutne su počeli da zabavljaju Dunavski biseri, a na prve taktove užičkog kola, prisutni su skočili i zaigrali. Dakle, fini smo dok svetla gore, pevušimo O sole mio a kad se svetla pogase svira se druga pesma.
Ono što je svakako obeležilo ribarske jeste progam koji se zgusnuo u 5 dana pa je i Lička olimpijada i Moto susret, i Cyclon i Ribarske bile u okviru ribarskih. Shvatamo mi da je to bilo lakše za budžet ali je loše, veoma loše za građane i posetioce Apatina. Ko se zadesio uživao je, ko nije srešće po kojeg čoveka na glavnoj ulici a o noćnom provodu da ni ne pričam... jednostavno letnja sezona dešavanja Apatina svela se na pet dana godišnje.
I nije tačno da nema keša za to, samo treba pustiti neke mlađe da prisustvuju i pomažu u organizovanju ovakvih stvari pa ćemo za isto ili manje para dobiti više dešavanja i puniji grad. Ideje mladi imaju a keš stari, kad bi se to dvoje udružilo e onda bi Apatin bio grad budućnosti, ovako je na idi mi - dođi mi.
Do sledeće nedelje... :)