Pogled s apatinskih krovova: Alaa, videre ove đe je tako kren’la

Kada nekome kažete da ste iz Vojvodine, oni odmah pretpostave da ste lale i da pričate po laloški. Što i jeste tačno za većinu mesta, ali ne i za Apatin.
Ukoliko ste imali priliku da živite i studirate negde dalje, znate o čemu pričam. Kada progovorite pitaju vas da li ste iz Bosne, a kada kažete da ste iz Apatina pitaju vas da li ste Ličani. Pripadali ovim grupama ili ne, sasvim je sigurno da imamo poseban izgovor reči. Nećemo se baviti poreklom ili upotrebom određenih reči i našem govoru već ćemo dati određene primere, koji  će vas nadam se nasmejati, a onima sa strane pomoći da nas razumeju. Mislim da je za razumevanje apatinskog govora ključna upotreba apostrofa.
U apatinskom neka imena se drugačije izgovaraju, pa tako imamo imena poput: Ljub’ca, Drag’ca, Slav’ca, Suz’na, Drag’na, Mil’na. Što se tiče imena Milica, ona je prema apatinskom dublet i može se izgovarati kao Mil’ca ili MiLJca, oba načina su u upotrebi. Imena bez J obavezno idu sa naglašenim slovom: AndreJa, TimeJa... Ukoliko ste s nekim dobro, skraćujete mu ime slovo po slovo u određenom vremnskom periodu pa tako dođe vreme kad vas na ulici dozivaju: e S‘‘‘na, ili e ‘and’a.
Kada je reč o prenošenju akcenta, tu smo maheri, stari znalci. Kod  nas se: Pero igra naul’ci, grejemo se zdrvima, on ide samnom ili kod starijih sugrađana satebom, vozali smo se zbiciklom, on skače uDunav k’o poma’nito, ‘esdošo dokuće ili si još nanjivi, vid’o sam ja njega cep’o je drva go dopasa, ku‘‘s’kren’o, metni tu pol’cu na stol’cu il‘ nasto.
Pozdravi spadaju u posebnu grupu. Zdravo i ćao su previše mejnstrim za nas. Umesto toga kod nas se koriste: Đesi ili Đes, E, ‘‘‘ao, zdr’o, dob‘‘daaan. Sve to kod nas ide po skraćenom postupku: Kuš, đeš, oklen, odanle, amo de, oš neš bangldeš.
Ono po čemu nas poznaju je po upotrebi ALA (ne misli se na aždaju ) gde god stignemo:
Alaaaaaaa đe je ova tako kren’la, Alaaaaaa pa nem’gu ja vamo doći, Alaaaaaaaaa otp’o zid, ili po drugoj verziji Ajme: Ajmeeeeeeee kuš takva naul’cu, Ajmeeee ma’ke moje videre je, Ajmeeeee men‘ sučim si to s**bo, Ajme men‘ alaaaaa je ova dosadna.
Moglo bi se tu još mnogo kategorija i potkategorija napraviti, ali jedno je jasno, mi kraćujemo reči iz ekonomičnosti i nije nam to slovo i nešto najomiljenije.
Aj, do sle’ećeg puta, bu‘‘te živi!