Pogled s apatinskih krovova - Hoće li park ostati sređen?

Proteklog vikenda održana je volonterska akcija sređivanja jednog i jedinog gradskog parka u Apatinu. Bome mu je trebalo sređivanje.
Oni koji su  bili koordinatori te akcije pozivali su putem medija sve građane Apatina da dođu da im pomognu. Odazvalo se 20ak volontera i onih koji su bili spremni da doprinesu lepšem izgledu parka. Među njima je bilo vrednih dečaka i devojčica uzrasta od 5 do 10 godina. Oni i njihovu roditelji odvojili su svoje slobodno popodne i došli da pomognu. Pitanje je, gde su bili ostali?
Svi znaju samo isprljati park, polupati flaše i kukati kako ne postoje kante za otpatke i kako se taj park samo uništava. Sada im se pružila prilika da ga srede i većini je bilo mrsko doći i raditi za „džabe“. Oni koji su došli potrudili su se. Neki su posle svog radovnog posla došli da se pridruže akciji, a neki su za to vreme sedeli i gledali u monitore. Nije im bilo mrsko danima dolaziti, strugati grafite sa zidova ili udisati lak za drvo, iako se svima u glavi javljala  misao da sva taj podruhvat neće dugo trajati. Svima je u glavi misao i neko očekivanje da će za koji dan vandali doći i staviti grafite na sveže ocrtano i izbojano zabaviše. Neko je volonterski sedeo danima ispred tog zida i oslikavao sitne konture i detalje, verujući da će se neko urazumiti i sprečiti nastajanje novih grafita preko slike. Oni koji su došli veruju da stvari u Apatinu mogu postati bolje, ali se za njih moraš potruditi.
Isitna je da se kod nas sve brzo i lako uništi, ali da li je to razlog da ništa ni ne počinjemo da radimo? Smeće se non stop baca u parku, ali ako se stave kante koje su do tada falile, možda nekome neće biti teško da ustane i ode da ga odloži u kantu. Sivi prazni zidovu mamili su grafite, možda će nova vesela slika svima biti prijatna za oči i neće se morati uništiti. Možda će sveukupni utisak sređenog parka privući i izvući više ljudi iz kuća i podsetiti ih da park pripada svima nama. Ovo sve jeste možda, ali od toga se kreće! Pokušaj i veruj, a ne odustaj i obreshrabruj!
Ne možemo samo tako odustati ili ne raditi jer nam niko nije platio ili će naš rad brzo pasti u zaborav. Tako se ne napreduje u životu, tako se ne stvara bolji ambijent za nas i naše najmilije.