Pogled s apatinskih krovova - Apatinski Šumaheri- bahatost vozača?

Po ko zna koji put, od ove godine kreće da se primenjuje novi zakon o polaganju vozačkog. Izgleda su ove godine ozbiljniji u toj nameri, pa je gužva ispred apatinskih auto škola velika. Vlasnici istih, duše dobre, ne žele nikoga da odbiju pa su čak spremni da svoje zaposlene teraju da rade i prekovremeno... Svi mi koji smo se u poslednji čas ugurali da skinemo tu obavezu s vrata, veoma smo im zahvalni.
Novi zakon ima mnogo prednosti, nema izvlačenja ili štrebanja napamet odgovora sa testa, moraćeš da sediš u klupi i da primeniš to što naučiš. Obuka će trajati skoro 6 meseci i u nju će biti uključeno polaganje prve pomoći. Ovo sve jeste veoma korisno i potrebno. Ono što nije potrebno jeste da se nama iz džepa izbije 90.000 dinara. Pa ko još to ima kad većina onih koji polože nemaju auto ili imaju jugo ili stojadina, gde gorivo za mesec dana izađe skuplje nego ceo auto. Pretpostavka je da će na ulicama biti više savesnijih vozača a ne ovih instant vozača koji pravila zaborave brže nego što su ih izgovorili.
Pitam se zašto niko nije uveo novo, najneophodnije pravilo, da vozači bicikla ili deca u školama polažu PSP. Doduše, imali smo u nekom razredu osnovne škole crtanje i bojanje saobraćajnih znakova, ali nam je tada bilo važnije da to brže ili lepše uradimo i obojamo, a suštinu smo promašili.
Kada biste sada postrojili sve vozače dvotočkaša, retko ko bi znao da vam kaže u kojim ulicama ko ima prednost. Prednost ima brži i veći. Kao biciklista, s druge strane, mogu da vam kažem da ni vozači ne znaju sva ta pravila i pre ćete podleteti pod auto nego proći prvi kada imate prednost. 
Koliko puta vam se desilo da vidite da neko skreće bez žmigavca, ili se vozi još 200 metara nakon raskrsnice sa istim upaljenim. Koliko puta su babe skočile sa bicikla na raskrsnici ispred vas a vaše kočnice podmazane prethodne prestupne godine. Koliko puta ste videli da majka sa detetom na paktregeru iza sebe uleće tako oštro u krivinu da samo čekate da podleti pod nečiji automobil. Koliko puta ste videli da se koristi biciklistička staza, koliko puta ste videli da neko rukom daje signal da skreće, ko i koliko puta propusti pešake na raskrsnici?
Bahati smo u saobraćaju a posle se čudimo svim tim saobraćajnim nezgodama koje se dešavaju. Ne vodimo računa ni o sebi ni o drugim učesnicima u saobraćaju. I samo kukamo kada nam uvedu nova pravila ili kaznenze bodove, a opet se ne trudimo da poštujemo pravila, koja su tu zbog naše bezbednosti.
Novi ili stari zakon, učili jer to želite ili dok je još jeftino, položili ili tek to planirate, vozite malo svesnije i obratite pažnju, na ulici je sada mnogo mališana koji ne gledaju kuda treba a zahvaljujući lošem obrazovnom sistemu ne poznaju ni saobraćajne znakove i ne znaju da se zaustave.