Pogled s apatinskih krovova - Sve poskupljuje, svet poglupljuju (globalno)!

Vest nedelje- poskupelo sve u Srbiji. Mada to više nije ni vest, vest bi bilo da je nešto pojeftinilo.
Poskupelo gorivo po stoti put, poskupelo mleko, jogurt, poskupele cigarete. A PDV se još nije ni digao. Aj što sve poskupljuje nego nas je i suša pogodila, pa nam propali svi usevi. Ova činjenica bi trebala da zabrine sve... Ne možemo ni travi jesti i ona se osušila od vrućine.
Da ne dužim duže, stanje je katastrofalno. I šta mi radimo povodom toga? Ništa. Kelpaju nas po ušima i po praznom novčaniku a mi ćutimo. Guramo se da kupujemo u marketima kada objave da je 10 odsto popusta na “sve” proizvode. Verovatno na one koje nikada ne bismo ni kupili jer su luksuz, ali svima nam prija ta lažna nada da smo uspeli nešto da uštedimo.
Paničimo polako što nema ulja dosta u apatinskim prodavnicama, a mi smo ga pokupovali. Ne bi me začudila da se vrati scenario devedesetih kad smo za sladoled stajali po redovima za kilu šećera i litru ulja. A automobile ćemo puniti samo neparnim danima. Ili će naglo skočiti prodaja bicikala.
I dok se tako potrošačka korpa sve više prazni, mozak naroda prestaje da radi, političari imaju neke fiks ideje pa se bore oko neke kožne fotelje. Nova vlast ne vodi računa o vlastitim stvarima, a kako će onda o jadnom, izmučenom narodu. Pritom narodu ispranog mozga koji ne zna da se izbori za sebe.
Ljudi čine državu a mi kao da smo to zaboravili. Puštamo da nas tlači ko stigne, plate minorne a troškovi maksimalni. I još se radujemo kada kažu da imamo popust na nešto. Treba nama živci da popuste, pa da se masa pobuni i kaže da je dosta da cene rastu dok se vlast igra indijanaca i kauboja. Zaboravili smo koliko je narod moćan instrument. Zaboravili smo da živimo u demokratiji gde je „dozvoljeno“ reći svoje mišljenje i zauzeti svoj stav. Nismo manjina, oni su. Treba mi njima kolektivno da udarimo 10 odsto popusta na platu pa da vidimo.
Nemoj da zaboraviš da od pojedinca sve kreće, a vreme je da u Srbiji nešto i pojeftini!