Pogled s apatinskih krovova: Sećaš li se?

Po ovako tmurnom, ružnom vremenu jedino što možemo jeste da sedimo i prisećamo se leta koje nas je nerviralo svojom previsokom temperaturom a sada nam nedostaje. Ovog vikenda prisećali smo se još nečega, kako je naš “grad budućnosti” izgledao ranije.

S obzirom na to da nismo baš prestari, nismo se mogli setiti mnogo čega ali je promena u samo poslednjih 10 godina velika. Recimo, sećate li se Brodveja? Mesta koje je u doba naših mama i tata bio bioskop, u naše vreme mesto za izlaske a sada rupa gde bi trebalo da se izgradi nova zgrada. A pored Brodveja bio je zidić na kom smo se muvali, otrežnjavali i odmarali noge od štikli, sada je tu prava ulica i raskrsnica, kao da zidića nikada nije ni bilo...

Sećate li se Cukija? Mesta na kom smo izvodili svoje simpatije. Kolači su im bili loši i skupi, ali je za tadašnje vreme izgledao fensi i svi smo voleli sedeti u njegovoj bašti. Sada taj, kao i mnogi drugi lokali, zjapi prazan.

Sećate li se vremena kada je Apatin imao hotel? Jeste da nikome ne bismo preporučili da tamo prespava, ali hotel je hotel pa makar imao i minus 3 zvezdice. A u bašti hotela Vojvodine žurke. Svadbe pod limom natrkivenim dvorištem koji propušta kišu. Banketi koji su bili prvi izlazak u svet za većinu školaraca. Prvo mesto gde su krišom od nastavnika popili prvo pivo ili bambus. Kada malo bolje razmislim, pitam se kako je izgledala unutrašnjost Vojvodine? Da li je Vojvodina bila samo dvorište ili je imala i unutrašnjost? Teško da ćemo saznati sad kad su Kinezi napravili montažnu prodavnicu u nekadašnjem njenom dvorištu.

Najveći “supermarket” bio je Uzor pa se čak i sada kaže “čekaj me kod Uzora ili to je tamo kod Uzora”.

Apateksova radnja mesto prvog šopinga na pisanje za većinu klinaca kojima su roditelji ili babe i dede radile ovde. Sad je od Apateksa ostala samo mačka koju su lenji da skinu.

Možete li da se prisetite starog izgleda centra grada i šta je bilo na mestu ovolikih banaka koje su sada u centru?

Mnogo puteva i ulica je izgrađeno, popločano, mnogo kuća srušeno i zgrada izgrađeno, a ponekad se pitate čemu sve to kada privreda u gradu stoji. Ipak, sećanja ostaju i toga još ima, i dotaći ćemo se i drugih sećanja, ali za sada možemo da konstatujemo samo jedno - ukoliko pamtite ove stvari i vas je vreme polako počelo da gazi :)