Pogled sa apatinskih krovova-(Ne)uspeh (ne)opraštamo

Pojedini Apatinci počeli su da postižu sve zapaženije uspehe na sportskim takmičenjima, ali i na naučnim i takmičenjima za lepotu. I šta obično biva posle toga? Ogovaranje.

Realnost je da je osoba sklona ogovaranju, od onog drugarskog do onog baš zlobnog ničim izazvanog. Što manji grad to je ova mreža govorkanja razvijenija.
Apatinka je pobedila na Izboru za mis i na apatinskim ulicama je usledilo deljenje detalja iz njenog života, od onih šaljivih poput „prepisivala je od mene na kontrolnom“ do onih neukusnijih. Na sajtu Blica bilo je preko 200 komentara od kojih je većina imala negativnu konotaciju. Zašto je ne možemo pustiti da uživa u toj tituli koja nama, koji grcamo u ovoj državi, ama baš ništa ne znači?

Što je manji grad izraženija je recipročnost u postizanju uspeha i neuspeha. Ukoliko je neko raskinuo sa nekim, slupao auto, pijanog ga zaustavila policija ili slično, onda smo svi dobri prema njemu, podržavamo ga, bodrimo, pljujemo druge koji su sasvim sigurno krivi.
Ukoliko neko uspe ovde nešto dobro napraviti, izdvojiti se po dobrom delu, sve je to odmah veza, tatina ćerka, mamin sin, ko zna koji sponzor ili koja politička partija...

Zašto neko delo ne može biti volonterski već mora iza njega da stoji neki politički činilac? Zašto neko ne može da dobije posao jer vredi nešto nego baš svi koji su se zaposlili negde imaju vezu? Zašto nekoga ko je otišao odavde i stvorio sebi nešto uvek pominjemo u lošem kontekstu? Zašto neko ko je u dugoj vezi mora biti nesrećan ili dosadan? Zato, da bi nama bilo lakše ne truditi se oko svog života jer „eto vidite i njima je loše“ ili „nije ni njima tako dobro, čula sam ja...“ ili omiljena "Šta im to vredi, brzo će to propasti"...

Naravno da ima veza i vezica u svemu, ali ne mora to nama toliko zatrovati um da za svako dobro delo mislimo da ima neku lošiju pozadinu. Ili da omalovažavamo bilo kakav pokušaj i uspeh. Dođu ovde s vremena na vreme neki entuzijasti, pokušaju nešto da promene i pokrenu i šta dobiju za to? Nije bitno ko je njima šta i kako uradio ili obezbedio, dok god su to dobre stvari za nas i naš grad, trebali bi ih podržavati a ne ignorisati ili ogovarati. a mi uglavnom trljamo ruke kada vidimo da je neko pogrešio, a kada je neko uradio nešto dobro odmah se javi potreba to taj uspeh umanjimo ili mu proreknemo lošu budućnost...

Izgleda je tuđa nesreća lična sreća...