Stilovi piva - kakve su razlike (Kako da lako postaneš pravi poznavalac vrste piva)

Koliko vrsta piva ste probali do sad? Da li znate da postoji na stotine vrste piva u svetu? Ako vam se jedna ili dve nisu svidele, sigurno postoji najbolje pivo u Srbiji u kojem ćete uživati.

Do skora kod nas izbor nije bio neki, ali situacija se promenila. Pojavile su se malezanatske (craft) pivare (Kabinet, Kaš, Dvorog, Dogma...). Otvorile su se pivnice (uglavnom po Beogradu) sa velikim izborom domaćeg i uvezenog, industrijskog i zanatskog piva na jednom mestu. Pivo se čak kuva u kućnim uslovima, za lične potrebe. To je direktno uticalo na to da se u lokalnim prodavnicama sada može naći veći izbor piva nego pre. A kada imamo izbor,treba i izabrati. A kako?

Dalje u tekstu u svega par korakamožete naučiti kako da prepoznajete vrste piva na osnovu njegovih karakteristika. I tako odlučite za ono vama najbolje.

Vrste piva određujemo po vrsti kvasca:

Piva možemo podeliti na osnovu vrste kvasca koji se koristi u proizvodnji, pa tako imamo:

•    Lager piva
•    Ale piva
•    Afrička piva
•    Spontano prevrela piva

Lager piva ili piva donjeg vrenja

U svetu, ova vrsta piva je najrasprostranjenija i najviše se konzumira.Glavna karakteristika različitih varijeteta kulture kvasca Saccharomyces uvarum je da se nakon vrenja taloži na dnu posude. Otud pivo donjeg vrenja. Ovo vrenje započinje na teperaturi od 6-8 stepeni C, a završava se na temperaturi od oko 9-18 stepeni C pa se naziva i hladnim vrenjem. Ovakva piva ispijaju se ohlađena na teperaturu od 5 do 14 stepeni C. Lager piva imaju bogatu trajnu penu, punog su ukusa, izraženu gorčinu i aromu zahvaljujući hmelju.

Lager piva dalje razlikuju se po kvalitetu (tvrdoći)korišćenevode, boji slada, koja utiče na finalu boju piva u čaši, (od svetlo žute do crveno smeđe), po punoći ukusa i po aromi.

Lager piva se dele na:

•    Pilsner–Svetleboje, visoko gazirano, standardne količine alkohola.
•    Oktobarfest–Teško pivo, punog ukusa, tamnije boje, i veće količine alkohola.
•    Bock–Slatko, tamne boje, sa širokim spektrom ukusa i veće količinealkohola.
•    Dunkel–Tamno riđe boje, prefinjenog ukusa sličnog kafi, i veće količine alkohola.
Od domaćih Lagera najpopularnija piva su Lav, Jelen i Zaječarsko, dok je od uvoznih trenutno najpopularnije Cesko pivo poput Staropramena i Kozela.

Ale piva ili piva gornjeg vrenja

Drugi tip vrste piva je Ale. Da bi se dobio alkohol u ovompivu koristi se kvasac vrste Saccharomyces cerevisiae. Kod ovih kvasaca vrenje započinje pri višoj temperaturi sladovine od oko 10 stepeni C, a završava se na oko 25 stepeni C. Na kraju vrenja kvasac ne pada na dno posude već ispliva na površinu pa se ova piva zovu pivima gornjeg vrenja.

Ova piva piju se topla pri temperaturi od 20 stepeni C. Sipana u čašu mogu praviti slabu, nestabilnu penu, ili gustu visoku i stabilnu. Ova piva se po ukusu porede sa vinima.

Kao i kod Lager piva, različite vrste lager piva dobijamo različitiom koncentracijom, bojom slada, kvalitetom vode, količinom dobijenog alkohola i načinu same pripreme.

Ale piva se dalje dele na:

•    Poter–Crno, teško, zagorelog ukusa, i veće količine alkohola.
•    Stout–Zrno je prženo, nije klijalo, slatko karamelaste arome, i veće količine alkohola.
•    Amber –Riđe boje, slatko, sa većim udelom slada, i veće količine alkohola.
•    Irish Ale –Jako crveno, sladno, slatkasto, i veće količine alkohola.
•    Pale Ale –Svetlo, sladno, gorče, sa voćnim ukusom, i veće količine alkohola.
•    Indian Pale Ale – Riđe boje, izuzetno gorko i veće količine alkohola.

Afrička piva:

Ovo je treći tip piva. Kod nas su potpuno nepoznata i nezastupljena, tako da ćeteško postati vaše najbolje pivo u Srbiji. Proizvode se od prosenog slada i posebnom vrstom kvasca Schizomyces.Zbog  ekstremne klime, kakva je Afrička, kvasac počinje daradi tek na temperaturama od 30-40 stepeni C. 

Spontano prevrela piva:

Spontano prevrela piva se dobijaju od divljih, odnosno neselekcionih sojeva kvasaca. Kvasac u sladovinu dospeva slučajno, iz vazduha sa zida posuda ili prostorija. Ovakav način proizvodnje piva više je vezan za daleku istoriju, odnosno pra početke proizvodnje piva. Danas se ovakvo pivo proizvodi u zanatskim pivarama, koje žele da eksperimentišu. Ovakva piva imaju vinski, voćni bouquet.

Podela piva prema glavnoj sirovini – sladovini:

Pivo možemo napraviti od bilo čega što u sebi sadrži šećere, koji mešanjem sa selektovanim kvascima fermentišu. Tako imamo cidere, koji se prave od jabuka, krušaka i drugog voća. Ali zakon o čistoći pivanalaže da se samo pivo napravljeno od ječmenog i pšeničnog slada smatra pivom. Dakle ječmeni slad je osnova svim pivima. A ako se meša sa drugim sirovinama to mora biti naznačeno na etiketi.

Belo ili pšenično pivo:

Dobija se mešanjem tj. zamenom najmanje 50% ječemnog slada pšeničnim. To su obično piva gornjeg vrenja, izrazito bele pene, nefiltrirana i mlečne boje, voćnih primesa uglavnom banane.Prvo psenicno pivo u Srbiji, domaće proizvodnje bilo je Weifertovo Belo. Od skora na tržištu imamo Zaječarsko psenicno pivo, koje kao i Weifertovo nekad donosi pravo osveženje u izboru. Od stranih pšeničnih piva prisutni su već neko vreme i Hoegaarden i Paulalnerovo mutno psenicno pivo.

Raženo pivo:

Pored pešničnog u Evropi možemo naći i raženo pivo.Ono je gorko, pikantno, voćne note, uljasto, pa i ljuto. Zbog ovih karakteristika raž nije opšteprihvaćena sirovina u pravlejnju piva. A u Srbiji ga je teško naći u slobodnoj prodaji.

Na kraju tu su i već pomenuta Afrička piva pravljena od prosenog slada.

Druge podele piva:

Piva delimo i po količini ekstrakta u sladovini pre početka vrenja i količini alkohola nakon:

•    Slaba ili laka–ispod 10% ekstrakta i ispod 3,5% alkohola.
•    Standardna–10%-12% ekstrakta i između 3,5% -5,5% alkohola.
•    Specijalna     –više od 12% ekstrakta i obično više od 5,5% alkohola.
•    Dvostuko sladna–sa 18%-22% ekstrakta i većim udelom alkohola.
•    Ječmena vina–sadrži veliki udeo alkohola kao kod vina.

Takođe možemo ih podeliti po boji na svetla, crvena, tamna i crna. Boja pivadolazi od boje korišćenog slada, odnosno kako je slad tretiran i mešavine različitog slada.

Kao i kod vina, ako zaista želimo da uživamo u pivu, dobro je da znamo, vrste piva, u kojim prilikama koje pivo pijemo, uz koju hranu itd.Nadamo se da smo vam bar malo približili svet piva, a na vama je da pronađete vaše najbolje pivo u Srbiji. A mi se nadamo da smo vam u tome svakako bar malo pomogli.

Živeli!