Sve boje muzike

Započeti priču o muzici nikada nije lako. “Uhvatiti glavu i rep” muzike kao pojma jednako je teško kao i dokopati se tačnih vremenskih odrednica nastajanja čoveka kao mislećeg bića. Priča o muzici, neki bi rekli i pesma, počinje sa prvim koracima čovečanstva, prvim pokretima homosapiensa. Muzika, zauvek štiteći nastrojena senka civilizacije neodvojivi je deo naših života. Sa muzikom se rađamo, uz muziku nas nestaje sa ovostranog. Pitanje je koliko smo kolektivno svesni da je neraskidiva veza ritma kojim koračamo sa melodijom koju živimo. Jedno je sigurno, svet bi bez muzike postao sivo mesto čije bi boje mogli da osete još jedino oni što se bore da u šumu vetra prepoznaju emociju.

Plemenski ritam pobede

Koliko je muzika još u drevna vremena bila značajna verovatno najbolje svedoče običaji i pesme zaostale iz tog perioda. I dan danas na periferijama urbanosti srećemo ljude koji muziku doživljavaju svim svojim bićem kao sveopštu sinesteziju čula. Ritmovi marša i koračnice nastajale su još onda kada su obrgljeni životinjskim krznima pripadnici pracivilizacije jurili ka svojim ciljevima. Ruke su bile prvi ritam instrumenti a melodiju su proizvodili glasovi. Priroda je nudila bogatu paletu mogućnosti da se od jednobojnog sveta stvori duga čiji će početak i kraj ležati na osnovama muzike. I tako i bi. Decenije, možda i vekovi su prolazili dok se muzika nije iskristalisala kao pojam bez koga je i teško shvatiti svet. Obredne pesme praćene su pojedinim melodijama i ritmovima a kroz dogmu religije, muzika je sve češće ulazila u ljudske živote i to na velika vrata.

Mračno doba ili doba tamnih nijansi?

Iako je srednji vek odužio svoje postojanje i po mnogo čemu bio zapamćen kao civilizacijski mrak ne može se baš reći da je po muziko ovaj period bio degradativan i regresivan. Naprotiv, lutajući trubaduri, čitave čete ljudi sa čudnim instrumentima, gradili su osnovu za muziku koja će danas doživeti potpunu metamorfozu. Laute, lire, duvački instrumenti raznolikog dizajna, bila su oruđa ili oružja kulture koja je srednjem veku davala nijanse. Može se reći da je kontekst epohe bio takav da odašilje tamne signale ali nikako i da je vladao muzički mrak. A onda je usledila renesansa. Povratak antičkim vrednostima i postavljanje čoveka kao modela i uzor umetnosti doprinela je da muzička harmonija otvori svoja vrata svima. Renesansna muzika prepuna je valova čije interpretacije i danas možete čuti slušajući eksperimentalne muzičare sa “čudesnim instrumentima”.

Simfonije u holu dvora

Izvesno je da se nije svakome dalo da se rodi u vreme procvata muzike i žanrovskog preplitanja. Komponovati u vreme kada su konkurencija bili Betoven ili Mocart, Šopen, Šuman ili Čajkovski, bio je manir ere. Posvetiti život muzici nije mogao svako pa su samo najhrabriji, najuporniji i najnadareniji iznedrili muziku večnosti. Bilo je i onih koji su ostajali u senci ali i nezapamćenih zabavljača iz velikih dvorskih salona. U isto vreme na ulicama su i dalje svoj talenat “arčilI” putujući trubaduri čineći da muzika dobija dva lica.

Sinkopa novog doba

Ne baš nenajavljeno, ali ipak pomalo stidljivo i oprezno ušunjao se u živote čoveka dvadesetog veka i taj buntovni džez. Više od muzike, gotovo filozofija, džez je predstavljao način da se suza pretvori u ton. Jek robova, godina eksploatisanih pomešan sa šarmom velikih gradova učinio je da džez ovlada polovinom jednog stoleća. Trube su pištale svoju melodiju dok su ritam zadavali bas i bubanj. Eksperimentisalo se, improvizovalo, ponegde i preterivalo. Džez je svoj put od trnja do zvezda pošteno odsvirao. Popularna muzika imala je odlične izgleda da iznikne iz do tada već sagrađenih temelja. Poslednji spratovi ove vavilonske kule zajedničkog jezika i dalje se prave. Muzika živi svoj večni sklad.

Usidreni u davnim danima

Elektronska muzika dokaz je da se filozofija harmonije i ritam samo prilagođavaju aktuelnom ali nikad ne nestaju. Današnjica je omogućila da do muzike možete stići lakše nego ikada. Decenijama pisane simfonije možete pustiti na svom uređaju i uživati u komparaciji epoha. CD-ovi su uveliko zamenili trake i kasete. Kasete su kolekcije još samo najupornijih. Primetno povećan broj proizvodnje ploča i prodaja vinila svakako govori da se tradicionalnim, proverenim i dobrim stvarima valja vratiti. Od presudnog značaja u slušanju i stvaranju muzike jesu i sredstva. Dobri i kvalitetni zvučnici za računare, muzičke uređaje ili gramofone doprinose boljem zvuku pa je nesumnjivo užitak veći. Muzičari današnjice do krajnjih granica ispituju mogućnosti muzičkog eksperimentisanja pa je ponekad muzika način ekspresije koju ne može svako razumeti. Povratak na tradicionalnu muziku koja odiše harmonijom, kombinovanje narodnih melosa sa modernom, kombinovanje septakorda sa klasičnom muzikom, pravi od muzike područje koje prestavlja idejni šešir bez dna. Većina ljudi koji se danas bave muzikom, svoj rad mogu prezentovati i na internet a oni koji su potpuno profesionalno posvećeni muzici često se vraćaju ponovnoj izradi vinila. Ploče i gramofoni su, čini se, sve više ponovo u modi. Na pločama su nastajale generacije a temelj modernoj muzici upravo su postavili vinili. To je i razlog zbog kog se gotovo čitava civilizacija odlučila da digitializovanu muziku ostavi u arhivi i vrati se tradicionalnim vrednostima.