Da vam Stefan još nešto kaže: Pravljenje ili rušenje Apatina

Kao što ste verovatno primetili ili verovatno niste, u prošlom tekstu sam spominjao nešto oko radova u gradu Apatinu. Onda kada sam to spomenuo i nije mi toliko smetalo, ali sada mi već smeta. 

Za vikend sam bio u Apatinu i kupio nove patike i kada sam šetao upala mi je neka prašina u oči. Počeo sam da trljam oči i pošto nisam mogao gledati  posrnuo sam na jednu ciglu, koju su ostavili radnici, i zagazio sa  novim patikama u neku nepokupljenu zemlju. 

Tada sam se baš iznervirao jer sam upropastio nove patike,  a u njima sam planirao trčati polumaraton. (Kasnije sam odustao kad su mi rekli koliko treba da se trči.)

Nema veze, rekoh, važno je da se gradi. 

Primetio sam, takođe, da ti radnici stavljaju slušalice, pa uključe neku specijalno modifikovanu mašinu da pravi što više buke i onda misle da niko drugi ne čuje ako oni ne čuju.

Dobro, razumem da se ni njima to ne radi, ali važno je da se gradi. 

Malko mi je zasmetalo što rušilište, pardon, gradilište na nekim mestima nije označeno i nije napravljena nikakva alternativna ruta oko gradilišta, a kada prođeš kroz gradilište onda se nešto bune i grde te. Savetujem vam da ne pokušavate. 

Kada sam konačno oporavio oči od napada prašine i konačno progledao, ispalo je da bolje da nisam zato što sam video da je jedan bagerista prešao preko velikog brda šljunka i zamalo se prevrnuo. Kada sam ga pitao šta mu je bilo, on je rekao da mu je smena bila gotova pa je hteo da što pre ode sa gradilišta.

NAPOMENA:

Svrha obog teksta nije vređanje radnika ili njihovog načina rada, ali daljom istragom  sam otkrio da  je taj tek došao na smenu.