Još jedan ponedeljak. Znam kako vam je. Sedite na poslu, školi ili fakultetu i pitate se zašto i čemu. Pogledate koliko truda ulažete a ne vraća vam se, ili vam se čak i vrati , ali u lošem smislu. Zato sam ja i izabrao ponedeljak kao dan kada izlaze moji tekstovi. Zato što u svom tom sivilu i opštoj melanholiji vi možete da se radujete nečem u svom životu, a to je , naravno, moj tekst. Nema na čemu.
U ovom tekstu ću se baviti nečim što se vrti po glavnim vestima već godinu-dve i što je glavna tema svih ljutih gramatički neispravnih komentara na fejsu. Tako je... Migrantska kriza.
Sa migrantima sam se susreo mnogo puta. Čak toliko, da sam naučio njihov jezik, tako da ne dolazi do nesuglasica kada ih sretnem. Naravno da nisam naučio sve reči, nego samo nekoliko kao što su: To će biti dovoljno, malo više, pazi policija, sagni se, dobro je ustani, stigli smo i srećno. To je sve što vam je potrebno i to lagano prevedete da guglu.
Na primer pre nekoliko meseci sam išao na sladoled. Kada sam uzeo sladoled krenuo sam da prošetam pored Dunava. Bilo je dosta kasno i ja sam primetio neki čamac na vodi i nekoliko ljudi koji spuštaju akumulator u vodu. Odmah sam posmislio da je to nekoliko migranata pa sam se spustio na obalu i viknuo: ,,Da li vam je potrebna pomoć?!“. Onda su pucali na mene i ja sam pobegao u obližnji žbun. Kasnije sam saznao da su to bili oni što pecaju na struju, i shvatio sam da su pucali na mene zato što sam bio baš glasan, a time sam mogao oterati sve ribe, tako da sam to i zaslužio. U žbunu pored mene sam spazio neko pomeranje. Malo sam se pomerio da bih bolje video, kad ono nekoliko ljudi na traktorskim gumama pluta na vodi. To su verovatno bili migranti. Jedan je zaostao na kopnu zato što nije mogao napumpati gumu, ali ja sam mu pomogao tako da je i on otplovio. Tek kasnije sam primetio da mi je poneo sladoled. Mesec dana posle ovoga mi je stigla kutija poštom na kućnu adresu u kojoj je bio još veći sladoled nego što mi je onaj uzeo. Mislim da se isplatilo.
Iz ove priče se može izvući nekoliko zaključaka. Na primer: nemojte vikati na ljude dok pecaju strujom, pazite na svoj sladoled kada pomažete migrantima, pomogati migrantima se isplati. Mislim da je ovaj poslednji dovoljan razlog zbog kog bismo im trebali pomoći, a pod tim ne mislim na samo materijalne koristi.
NAPOMENA:
Znam da postoje i ,,loši“ migranti, čiji razlog putovanja nije samo pronalazak boljeg života za svoje porodice, i slobodno kometarišite to na fejsu, ali molim vas, proveite gramatiku kada to radite. Ne dajte da vam komentari budu puni gramatičkih grešaka kao moji tekstovi.
