Tokom prošle nedelje, koja je bila veoma mirna u Sonti, ja sam naravno izašao na teren da pronađem nešto dobro za novi tekst. Kada sam izašao video sam da su se moji komšije počeli seliti za Nemačku, i to ne samo jedni komšije, već ceo komšiluk. Hteo sam kupiti i pojesti jednu čokoladicu za smirenje, ali kada sam došao do prodavnice kad tamo piše ,,Zatvoreno dok ne nađemo novu radnicu, stara otišla u Nemačku. Za više informacija nas nazovite, mi smo u Nemačkoj“ I onda neki nemački broj telefona pored toga. To mi je izgledalo malo čudno tako da sam otišao kod bake da je pitam gde su svi, zato što ona sve zna. Kada sam došao kod njih primetio sam neki poruku ispisanu na brzinu i zalepljenu na ulazna vrata. Približio sam se i pogledao:
"Stefane sine, skoknuli smo deda i ja do Nemačke na pet meseci da zaradimo pa da ti možemo nešto dati kad nam dođeš u goste. Reci mami i tati gde smo, pozdrav baka.
P.S. Ostavila sam ti malo sarme u frižideru ako si gladan. (znam da jesi)"
Tužan i razočaran, ali i gladan, otišao sam da se najedem sarme. Kada sam otvorio frižider i tamo je bila poruka:
"Ja sam poneo sarmu, ko zna kakva je hrana u toj Nemačkoj- deda."
Zaprepašćen sam napustio njihovu kuću i zaputio se na glavni izvor informacija u Sonti, ali i ostalim mestima- frizerskom salonu. Tamo, naravno, nije bilo nikog jer su svi naravno- otišli u Nemačku. Svratio sam do lokalnih Kineza. Tamo me je dočekao dobro poznati... Kinez koji je iz Kine i prodaje kineske stvari u Sonti. Obradovao sam se kad sam video da je on ostao. Prišao sam mu i pozdravio ga. On je, naravno, gledao neki kineski film i jeo kisele krastavce i nudle. Pozdravio sam ga i on je podigao glavu. Kada je to uradio izgledao je kao da se probudio iz trogodišnjeg sna. Pogledao je oko sebe, opsovao nešto na kineskom, spakovao je laptop i nudle, ostavio mi kisele krastavce i otišao u Nemačku. Kasnije sam shvatio da je on toliko dugo gledao kineske filmove da nije ni primetio da su se svi odselili.
Vratio sam se kući, potuno uplašen. To sam hteo podeliti sa svojom porodicom. Dok sam prilazio kući primetio sam da nema buke koja je dolazila sa televizora (od rijalitijija). Pomislio sam da su možda reklame. Nisu bile reklame. Ušao sam u kuću, a tu je bilo praznije od flaše Koka-Kole koje nije za goste. Video sam poruku, ali nisam ni hteo da je čitam zato što sam znao šta piše- Otišli smo u NEMAČKU!
Osećao sam se kao poslednji čovek u Sonti, zato što sam to i bio. Zavalio sam se u fotelju i počeo da jedem kisele krastevce.
S.O.S: Ako je još neko ostao da živi u Sont ili okolini neka mi se javi, imam dovoljno kiselih krastavaca za sve.
