Nemoguće je da vam se ovo nije desilo. Svi smo doživeli to da se vratimo mrtvi umorni iz škole, ili sa posla, ako ga imate (svaka čast!), i naravno da ste gladni. Taman što otključavate ulazna vrata, osetite neki paprikaš ili roštilj iz komšiluka. Onda se setite da vi kod kuće za ručak verovatno imate pasulj od juče, koji će da traje i do sutra. Počnete zagledati ispod kapija da vidite kod koga se nešto fino sprema, ali ne možete nikako da nađete, i onda primetite dim koji izlazi iz dvorišta vašeg prvog klomšije, sa kojim ste jako dobri. Pokušate da uđete kod njega kad ono zaključano, ali niste razočarani. Zato što znate da ni vi niste zvali komšiju kada ste pravili roštilj 2011. godine, pa vam on verovatno samo vraća na taj način. Onda se okrenete i odete kući na pasulj.
Upravo to se desilo danas (11. 12. 2017.) između Urugvaja i Argentine, samo je reč o malo većem roštilju.
Zapravo o 10 tona goveđeg roštilja, koji su spremali preko 200 urugvajskih kuvara sa 60 tona drva, i sve sa ciljem da sruše Argentinski rekord od 9 tona roštilja iz 2011. Organizatori ovoga su izjavili.
-Sve ovo nije oko toga da postavimo svetski rekord- što su učinili- nego da pobedimo Argentinu. Naime oni se već dugo prepucavaju sa roštiljima gigantskih razmera, čiji mirisi putuju širom Zemlje, pa čak i do Apatina. Nije ni čudo što su svi ovi psi lutalice (a ima ih!) nešto poludeli danas. Još bih hteo dodati moje čestitke kuvarima. Mislim da su oni u stvari bili roštiljani pored tolike vatre, ali njima je bitno samo da su pobedili Argentinu.
NAPOMENA:
Svaka im čast na tolikom trudu, ali mislim da se u nekom prosečnom gradu u Srbiji dnevno pojede toliko roštilja, a da ne pričamo o Novoj Godini...
