Još je jedna nedelja je za nama što znači novi tekst. Prilično je teško napisati neki tekst o nečemu ako se ništa zanimljivo ne dešava. Ne znam gde se svi nalaze, gde su se zavukli, ali stekao sam utisak da ljudi postaju sve manje kreativni, aktivni i sve to samo da bi meni bilo teže napisati tekst. Za to ima nekoliko razloga od kojih ćemo analizirati samo nekoliko, zato što nismo toliko kreativni da smislimo više.
Zašto su ljudi postali manje kreativni:
1. Tehnologija
Ovaj veoma složen spisak smo moj tim i ja sastavili detaljnom analizom stanovništva i njegovih zanimacija, motivacije i svakodnevnih aktivnosti, posle čega smo zaključili da većina nas provodi veliki deo dana koristeći neki tehnološki uređaj kao što je televizija, telefon, kompjuter... To može dovesti do hroničnog pogleda u prazno, poznatijeg kao ,,telećeg pogleda“ koji se odlikuje neprijatnim i odsutnim buljenjem u prazno.
Za starije stanovnike naše zemlje primetili smo da je jako privlačna televizija, tačnije posebno opasni programi. Pod tim mislimo na programe koji nisu primereni za ljude starije od 30 godina. Zašto mi mladi da imamo zabrane za neke stvari koje loše utiču na nas, a stariji ne moraju? Očigledno je da neke stvari loše utiču i na njih. Primetio sam da stariji ljudi, penzioneri posebno, vole da proživljavaju živote ljudi koje vide na ekranu, umesto da uživaju u možda poslednjim godinama njihovog života sa njihovim unucima.
Tu smo tokom istraživanja takođe primetili i jednu petlju. Njihovi unuci veoma puno vremena provedu na računarima i telefonima pritom zanemarujući sve ostale, znači i bake i dede. Oni se tada iz dosade i tuge okreću ka televiziji, ili odu raditi nešto u dvorištu, i još su mnogo aktivniji od njihovih unuka.
Ovi u sredini (po godinama) sve vreme provode radeći i zarađujući da ovima malima kupe nove računare i telefone, koje će najverovatnije razbiti i pokvariti zato što nisu dovoljno stari da imaju nešto tako vredno.
Naravno da ima nade. Moj tim i ja smo primetili lagano pomeranje i komešanje u kolektivnoj svesti o tehnologiji i njenom korišćenju. Osetimo približavanje neke velike promene i revolucije koja će sve zaprepastiti i koju trenutno niko ne očekuje (osima nas naravno). Da li želimo ostatak života provesti ograničeni ili se konačno skinuti sa interneta i pogledati oko sebe i otkriti kakavo je naše stvarno stanje? Doći će veliki talas promene i bolje nam je da budemo spremni da plivamo, inače ćemo se udaviti. Naučiti da plivamo možemo samo tako što ostavimo tehnologiju da kontroliše nekog drugog, a mi da se zapitamo ,,Šta ja radim u svom životu?!“.
