Program Ribarskih: tradicija, kultura, zabava ili nešto četvrto?

Godinama kukamo na program Ribarskih, a uvek uspemo dobro da se provedemo.

Šta je to što zameramo?

Priču da se podilazi ukusima širokih masa kao i kontraargument da ovakvi festivali postoje zbog njih ovaj put preskačemo. Tu je sve rečeno odavno i očigledno će se teško šta promeniti. 

Različitog zabavnog programa ima - od pecanja,  kuvanja, preko fudbala do pivskog maratona i motorista, sve je tu. 

Najviše je uvek zamerki na izbor bendova koji nastupaju u okviru tog zabavnog programa. Jer to je ono jedino zbog čega svake godine jedva čekamo da vidimo program, sve ostale je manje-više poznato. 

Rekli smo da nećemo o ukusima i neukusima, druga jedna stvar je u pitanju. Postoje mnogi dobri novi i mladi izvođači koji koštaju mnogo manje nego neki ustaljeni, hiljadu puta viđeni koji nemaju šta da ponude. Ogroman novac može se efikasnije iskoristiti.  Ili neko voli da plati više nego onoliko koliko neko vredi?

Kulturni program? Ok, toga ima, ali šta beše ono kulturni program? Nastup svake godine istih KUD-ova i puštanje filmova deci? Hm...ni blizu. Okej, ali od pomenutih odrednica – tradicija, kultura i zabava, ta je najmanje bitna. Nisu Ribarske zbog toga.

Tradicija? Davno je neko pametan reko da je dobro održavati samo onu tradiciju koja valja, a menjati onu koja ne valja. Mada, ne treba biti previše pametan da bi se to zaključilo.

I šta sad da radimo? Sa tom tradicijom?

Ništa, da nastavimo ovaj brak iz računa. To je ono što ćemo još neko vreme svakako morati.