U pokretu: Pre četvrt veka mogli smo imati i drugog nobelovca

Naš narod, kada govori o Ivi Andriću, voli rado da naglasi kako je on „jedini naš nobelovac“.  Moglo ih je biti još. Možda ne baš mirotvoraca, ali što se nauke i književnosti tiče - svakako.

Nedavno su bila aktuelna pitanja i polemike oko dodele ovogodišnjih Nobelovih nagrada. Što se tiče nagrade za književnost, ona je ove godine otišla Francuzu Patriku Modianu. 

Takođe, juče se navršilo 25 godina od smrti Danila Kiša. Ono što manji broj ljudi zna jeste da je upravo on bio jedan od najozbiljnijih kadnidata za Nobelovu nagradu te famozne 1989. godine. O tome govore svedočanstva mnogih stručnih i upućenih ljudi.  Neposredno pre dodeljivanja nagrade, 15. oktobra 1989. Danilo Kiš je preminuo.  Kako se ova nagrada po pravilu nikada ne dodeljuje posthumno, ne možemo znati da li bi to stvarno tada tako bilo. Ona je te godine otišla Špancu Kamilou Hozeu Seli. 

Ali opet, neke činjenice moramo imati u vidu. Danilo Kiš je tada imao samo 54 godine, iza sebe „Baštu, pepeo“, „Peščanik“, „Grobnicu za Borisa Davidoviča“, „Enciklopediju mrtvih“ i veliko ime i uticaj u srednjoevropskoj i francuskoj književnosti. Da podsetimo, Andrić je tu nagradu dobio 1975, kada je imao 83 godine! Da ne govorimo o odnosu prema Andriću u tadašnjoj Jugoslaviji i odnosu prema Kišu. Dakle, vremena pred Danilom je bilo. Ako i ne bi dobio 1989, sigurno bi mu ona pripala pre ili kasnije.