Apatin draži od Beča

Apatinac Robert Kelč (57) završio je majstorski zanat za izradu klavira, ali se ipak odlučio da pravi violine, viole i violončela. Kako kaže, tako mu je bilo suđeno. U Apatinu je završio nižu muzičku školu, gde je učio da svira na violini. Zatim je obrazovanje nastavio u Austriji. Odlučio je da se posle 42 godine života i rada u Beču vrati u svoj grad. - U staru porodičnu kuću preselio sam radionicu, a u dvorištu je pri kraju izgradnja kuće za stanovanje - radosno priča Kelč. Beč mu je bio zanimljiv dok je bio mlađi, ali danas ga više privlači rodni kraj. Do sada je ovaj majstor izradio 60 violina, koje je prodao članovima filharmonija i muzičkim školama. U svojoj kolekciji ima oko 50 violina, violončela i viola koje ljubomorno čuva. Mnoge violine je restaurirao i raduje ga kada može pronaći neku violinu, pogotovo starih majstora. - Sada je klasična muzika ponovo u trendu, a ona zahteva dobre instrumente, što znači da ukoliko svojim proizvodom postignete kvalitet od toga možete i da živite - veli ovaj majstor. Na nacionalnom takmičenju mladih violinista Srbije pre dve godine Robert Kelč je osvajačima prvih mesta poklonio po violinu. Tada je prvi put čuo i za mladog violinistu Darka Pilara, kome je, kada je upisao bečki Konzervatorijum, pozajmio jednu od svojih najkvalitetnijih violina.
- Želim da pomognem mladima jer znam koliko je teško doći do dobrog instrumenta. A violina, ukoliko nije dobra, može početniku da oduzme volju za sviranjem - priča Kelč. Apatin je svojevremeno bio poznat i po mnogobrojnim radionicama za izradu instrumenata, a najpoznatija je bila fabrika duvačkih instrumenata „Horn“. Pojedini instrumenti i danas se koriste, a ova fabrika izrađivala je, prema pojedinim dokumentima, i violine. Bile su poznate i radionice za izradu orgulja. Danas svega toga nema, ali raduje što će u ovom gradu ponovo postojati radionica za izradu violina.
- Pokušaću da Apatinu vratim bar deo stare slave u izradi gudačkih instrumenata, a verujem da ću naći nekog mladića ili devojku koji žele da grade violine kako bih na njih preneo svoje znanje - zaključuje Kelč.
Kvalitet drveta:
- Najbolje drvo za izradu violina je kombinacija bosanskog javora i smreke sa Alpa, koja zbog škrtih uslova života ima manje smole. Drvo treba impregnirati i držati ga najmanje deset godina. Od toga zavisi kvalitet krajnjeg proizvoda. Osim toga, veoma je bitan i kvalitet laka, koji može potpuno da uništi kvalitet violine ukoliko nije dobar. U proizvodnji laka Italijani su i danas najbolji. Ta tajna se strogo čuva i prenosi sa kolena na koleno - veli majstor Robert Kelč.
Izvor: Novosti.rs