Apatin predstavio Srbiju u Nemačkoj - Violinama osvojili festival u Ulmu

Autor: Sofija Pualić Špero

Predstavnici Podunavsko-nemačkog muzeja iz Apatina bili su jedini predstavnici naše države na festivalu poduvaskih zemalja u Ulmu i oduševili posetioce violinama.
,,Zahvaljujući direktoru najvećeg Muzeja Dunava u Ulmu, Kristijanu Glasu, uspeli smo da deo naše kulturne tradicije predstavimo u njihovom paviljonu. Programski smo predstavili izložbu tradicije i proizvodnje muzičkih instrumenata u Apatinu koji je bio poznat po duvačkim limenim instrumentima familije “Horn” kao i violina i klarineta “Vindiš”. U Apatinu je sada jedini majstor violina Robert Kelč koji je na ovom najvećem festivalu posvećenom Dunavu izložio i prikazao deo tehnike u ručnoj izradi svojih violina.'', rekao je Boris Mašić, kustos Podunavsko-nemačkog muzeja u Apatinu. Za Mašića je posebno značajno da su uspeli da prikažu, kroz različite promotivne materijale, kulturu i prirodne lepote cele Srbije, te da je interesovanje bilo veliko. ,,Na ovaj festival dolaze ljudi iz cele Evrope. Sam sam bio iznenađen koliku je pažnju privukla naša zemlja.'' ističe Mašić.
Graditelj violina Robert Kelč je zadovoljan nastupom u Ulmu. ,,Imao sam priliku da objasnim istoriju instrumenata izrađenih u Apatinu  koje smo poneli za izložbu, a ujedno i predstavim svoje violine. Novinarima sam na pitanje zašto sam iz Beča došao da pravim violine u Apatinu odgovorio: Podneblje je slično kao u italijanskoj Kremoni, poznatoj po violinama. Sunce i vazduh pogoduju ručnom pravljenju violina zato što je to drvo osetljivo, a prirodni lakovi koje sam spravljam od propolisa, dobro reaguju na apatinsku klimu.'' ,bez šale kaže Kelč, čije su violine razgledali posetioci ali i probali stručnjaci koji su posetili paviljon. 
Sam grad Apatin, zahvaljujući kontaktima  u Ulmu, sa predsednikom udruženja Nemaca iz Apatina Petrom Mijatovićem uskoro bi mogao da uspostavi značajnije kulturne, a u perspektivi i privredne veze, sa Nemačkom. ,,U gradu Dagendorfu, kod Regensburga, gradonačelnik je potomak apatinskih Nemaca, što nam olakšava uspostavljanje veza. Kulturne veze su početak šire saradnje. Zbog takvih kontakata naša zemlja bi trebalo da se pojavljuje na ovako značajnim festivalima ali sa jasno koncipiranim programom.'', smatra Mašić koji je pre dve godine na ovom festivalu izložio makete čamaca apatinskog graditelja drvenih čamaca “apatinaca” Marka Bokana, koje su danas sastavni deo muzejske postavke u Ulmu.