Apatinac Milan Korać dobitnik prestižne nagrade Strune od svetla

Grupa Šinobusi osnovana je 2001. godine u Novom Sadu. Bend je isprva funkcionisao kao akustični trio, a krajem 2002. godine priključila se ritam sekcija. Istovremeno su akustične gitare zamenili električnim.

Sam bend, kao i njegov frontmen, Apatinac Milan Korać, tokom gotovo dve decenije postojanja Šinobusa, menjali su se iz godine u godinu, rasli zajedno, ali i uspeli očuvati ličnu prepoznatljivost na muzičkoj sceni Srbije i regiona.

Šinobusi su se menjali dolaskom svakog novog člana. 2005. godine u bend su ušli Đole i Nenad, a 2007. godine i Žiksa, koji je prethodno svirao u Sing Sing Singersima i Vojvođanskom Blues Band-u. Već na drugom albumu "U pravcu jablanova" imali smo potpuno drugačiji zvuk. Od tada nismo imali striktnih žanrovskih odrednica. Svaki album je bio šaren i nismo dozvolili da se ukalupimo. Činjenica da ljudi prepoznaju naš zvuk i pored konstantnih promena predstavlja naš najveći kvalitet. Na aktuelnom albumu "Ljubav i dalje diše" koji je objavljen za PGP RTS 2017. godine postigli smo ono što sam oduvek želeo: svi članovi benda su autori pesama i sve pesme su na srpskom jeziku,

Milan Korać je najveći deo svog opusa promovisao kao frontmen poznatog bluz i rok sastava Šinobusi, gde je kao tekstopisac, autor muzike, aranžer i gitarista/vokal, objedinio različite tradicije i muzičke predloške u jedan posve unikatan i nadaleko prepoznatljiv kreativni izraz. No, Korać je i posebno vredan doprinos dao komponujući muziku na stihove drugih autora, te objavljujući koautorske i kantautorske albume, čiji dometi imaju visoke umetničke reference. Pored ostalog, Korać je iskazao naročitu veštinu kod upodobljavanja muzičkih obrazaca koji imaju različite žanrovske prefikse i sufikse, na neretko zahtevne sopstvene stihove kao i stihove drugih autora. Ta zahtevnost se ogleda pre svega u metričkoj neujednačenosti, asimtričnostima i aritmičnostima koje za ovog autora očigledno predstavljaju poseban izazov. Korać je kao kantautor i izvođač muzike sposoban da u kreativnom klinču sa najzahtevnijim pesničkim ostvarenjima iznedri neočekivana i ubedljiva rešenja i u tom smislu baštini najvrednije tradicije ovdašnje bluz i rok provenijencije.

Lično, nikada nisam dobio neku nagradu i to me nije sprečilo da istrajem u svome radu. Svakako je lepo biti u dobrom društvu. Priznanje za afirmaciju pesničke reči u rok i bluz muzici je važna stvar i daje trunku smisla u opštem besmislu muzičke industrije današnjice. Dobro je da postoje ovakve nagrade u vreme kada muzika globalno gubi kvalitet,

Sa Milošem sam objavio dva zajednička albuma, "Spektakl", 2014. godine, i aktuelni "Serbia", koji je objavljen ove godine. Reč je o akustičarskim albumima na kojima nisu snimljeni bubnjevi, bar ne u onom klasičnom smislu. Zanimljivo je da su u snimanju ova dva albuma učestvovali svi članovi Šinobusa. Na albumu SERBIA nalaze se odabrani angažovani stihovi pesničkih klasika srpske književnosti ‒ Vladislava Petkovića Disa, Milutina Bojića, Miloša Crnjanskog, Milovana Danojlića, Pera Zubca, kao i Miloševi i moji stihovi. Neki stihovi na albumu su stari i sto godina, ali je društveno-politička situacija o kojoj govore prepoznatljiva i jednako aktuelna. Pesma "Svedok da sam znao" nekoliko nedelja bila je na prvom mestu Top liste Radija Beograd 202. Promocija je održana u aprilu u Novom Sadu, a do kraja godine planiramo da posetimo više gradova. Album ćemo takođe predstaviti publici koncertom na zatvaranju ovogodišnjeg Sterijinog pozorja, 3. juna u SNP-u u Novom Sadu. Tada će s nama nastupiti i Nemanja Nešić,

Sve teže i teže. Pamtim jedan lep period, recimo od 2006. do 2012. godine, kada smo intenzivno svirali širom bivše Jugoslavije. Bilo je energije i interesovanja za muziku kojom se bavimo, bilo je i nekoliko emisija na nacionalnim televizijskim frekvencijama koje su pratile muzičku scenu i gurale je unapred, ljudi su dolazili na koncerte. Stvari su se od tada promenile. Muzičke emisije su nestale, većina klinaca danas i ne zna šta je rok muzika. Ljudi su počeli slabije dolaziti na svirke, klubovi su se počeli gasiti. Autorski bendovi i kantautori nemaju mnogo prostora ni u medijima, ni u klubovima, u kojima uglavnom sviraju kaver bendovi. Sve je postalo nekako letargično, a nekome to odgovara.

Planovi su da opstanemo. Nećemo snimati novi album u skorije vreme. Shvatili smo da sa prethodnih pet izdanja možemo izdvojiti dovoljno dobrih pesama za kvalitetan koncert. Ostaje nam samo da sviramo što više,