Apatinac Zoran Štulić dve godine u potrazi za pravdom

Pre oko sedam dana na e-mail adresu naše redakcije počela su da stižu pisma našeg sugrađanina Zorana Štulića. Naširoko i nadugačko podelio je sa nama svoju muku, sa sve dokazima koje je prilagao. Rešili smo da ga lično upoznamo.

"Izgleda da samo ja mislim da zakon treba poštovati." - požalio nam se na samom početku razgovora.

Hajde da krenemo od početka...
Stanovnici jednog dela ulice Stevana Sremca u Apatinu slučajno su, nakon 17 godina života u toj ulici, sa sve dokumentima na ime iste, saznali da zapravo ne žive u njoj. Jedan od komšija prepisao je ćerki iz Sonte kuću. Ona je htela da na dokumentima promeni adresu stanovanja jer se preselila, da bi u policiji saznala da se ta ulica zapravo zove Isidore Sekulić. Svi su bili zapanjeni. Kako sad to? Pa, tolike godine žive u ulici Stevana Sremca, računi im stižu na tu adresu, lične karte, pasoši, vozačke dozvole, na svemu je napisana ulica Stevana Sremca, a ovamo to zapravo ne važi. Svi zajedno su odlučili da otkriju šta je po sredi. Te 2012. godine, Zoran Štulić, uz saglasnost ostalih komšija, kreće u otkrivanje te neobične situacije.

"Ni sam nisam mogao da poverujem, kada je klupko počelo da se odmotava, koliko nepravilnosti ima u radu naših institucija. Sve ovo ne bi bio nikakav problem da je nas bilo ko obavestio o tome da nam je naziv ulice promenjen. Kad sam počeo da ispitujem stvar, vrlo brzo sam shvatio da su neke mutne radnje u pitanju. Građevinski sam inžinjer po struci, ne razumem se mnogo u pravo, ali naravno da sam se konsultovao sa nekim pravnicima. A na kraju krajeva, pismen sam, umem i sam da pročitam neke zakone. Obratio sam se pravnoj službi opštine Apatin, a oni su mi uporno poturali neke papire za koje je evidentno da su falsifikat. Ne znam ko i zašto je sve to radio, ali 1994. godine, kada je ulica zavedena, neko je napravio grešku i sad to hoće da zataškaju. Konkretan odgovor nisam dobio. Pročitam na internetu da po zakonu u ličnoj karti ne smeju da stoje lažni podaci i da je to kažnjivo. Odem u policiju, dam im svoju ličnu kartu i pitam ih kako su mogli da u nju unesu da je ulica u kojoj živim Stevana Sremca kad se ona, po ovima iz opštine zove Isidore Sekulić. Odgovor nikad nisam dobio, ali jesam zabranu prilaska policiji. Da nije žalosno, bilo bi smešno. Obraćao sam se predsedniku opštine. Bez odgovora. Skupštini opštine. Ni od njih ništa. Nakon što sam se obratio katastru, samo su mi rekli da je to ulica Isidore Sekulić. Tražio sam im rešenje, dali mi papir na kom piše da je zapisnik napravljen u petom mesecu, a oni osnovani u sedmom mesecu te godine. Opet falsifikat! Svakim novim papirom sve više se ukopavaju. Obraćao sam se i Direkciji za izgradnju, Republičkom geodetskom zavodu. Ma, svega je tu bilo. Da skratim priču, na kraju opština Apatin ipak donosi odluku da je to ulica Stevana Sremca i katastar donosi rešenje da je broj moje kuće 28, što je svih tih 17 godina bilo tako."

Taman kad smo pomislili da je tu priči kraj, da su stanovnici ulice Stevana Sremca dobili što su hteli, gospodin Štulić nastavlja:

"Za svo to vreme koliko sam se bavio time, naučio sam dosta o zakonu. Odmah mi je upalo u oči da odluka nema saglasnost nadležnog Ministarstva, samim tim nije zakonita. Tražio sam saglasnost Ministarstva na doneto rešenje, ali ga nikad nisam dobio. Možda su oni imali najbolju nameru, ja ne kažem, ali zakon je jasan. I ja zahtevam da se postupa po zakonu. Početkom novembra 2012. godine uložio sam žalbu Ministarstvu građevine, odgovor nikad nisam dobio. Kako stvari stoje, sve se to u Beogradu i zakuvalo. I sudu u Somboru sam uložio žalbu, dve godine su ćutali, a onda se proglasili nenadležnim. Trebalo im je dve godine da se proglase nenadležnim?! Sve smešnije od smešnijeg. Poslednje što sam uradio, slao sam pismo predsedniku države, Ministarstvu pravde i ponovo opštini Apatin, sa zahtevom da taj slučaj bude tema rasprave na Skupštini. Odgovor i dalje nemam ni od koga. Sledeće što planiram uraditi je da pošaljem pismo svakoj Ambasadi ponaosob, pa nek' svi vide koliko se u Srbiji poštuju zakoni."

Na naše pitanje zašto se i dalje bavi time kad je na kraju ipak izdejstvovao da ime ulice ostane isto, Zoran nam kaže sledeće:

"Ne želim da me bilo ko pravi budalom. Kad sam ih priterao uza zid, popustili su, ali i dali papire koji nemaju saglasnost nadležnog Ministarstva. Zakon je jasan, mora se poštovati i tačka."

Teorija zavere ili nešto drugo, ocenite sami. Bilo kako bilo, gospodin Štulić ne odustaje od borbe. Pravda je spora, ali dostižna. Videćemo kako će biti u njegovom slučaju.