Apatinci, zaslužujete li bioskop?

Sećate li se vremena kad je Apatin bio bez bioskopa, vremena kad smo isčekivali kad će se renovirati Velika sala Doma kulture pa da konačno i mi dobijemo projekcije, da odemo sa  društvom ili dragom nam osobom i da pogledamo omiljeni film na velikom platnu?


Slušali smo priče naših roditelja kako su oni imali čak i letnji bioskop u gradu i kako su uživali gledajuci Sofiju Loren, Marlon Branda, Belmonda i ostale filmske velikane tog vremena.

Iznajmljivanje video kaseta je imalo svoju draž, članske karte, nervoza kad neko iznajmi baš onaj film koji ste vi tražili ili onaj osećaj kad dobijete kasetu sa katastrofalnim "kvalitetom" snimka, toliko željenog filma.



Sve je to bilo lepo ali jednostavno nam je trebao bioskop. Sala prepuna ljudi, ugašena svetla, veliko platno ispred vas i čarolija može da počne.

Sećate li se tog dana? u Apatinu je zakazana projekcija filma "Munje", slušali smo "fazone" iz tog filma od prijatelja iz većih gradova, gledali na televiziji izjave glumaca i slušali o neverovatnoj gledanosti tog filma, a onda, "Munje" se prikazuju i u našem gradu, i to u dva termina, 3 dana za redom. Oni koji nisu imali sreće da pogledaju prvu projekciju, stajali su ispred vrata i sa nestpljenjem čekali da "srećnici" koji su našli kartu za prvi termin, izađu i prenesu utiske.

"Nataša",  "Munje" a onda redom  "Gospodar prstenova", "Hari Poter", "Troja" i mnoga druga filmska ostvarenja koja smo jedva čekali u našem gradu.

Dugo smo čekali da se bioskop ponovo otvori ali smo sa druge strane vrlo brzo izgubili naviku da u njega idemo, neki je čak nisu ni stekli jer je stigao internet skoro u svaku kuću, pa ste uz prosečnu brzinu za dva sata mogli skinuti film koji vas interesuje i pogledati ga kod kuće.

Tehnologija je napredovala, pokupovali smo "LCD" televizore, "kućne bioskope" a brzina interneta je tolika da je film na vašem ekranu za nešto manje od desetak minuta od onog momenta kada poželite da ga pogledate.



A šta je sa bioskopom? Šta je sa salom i ambijentom na kojem nam mogu pozavideti i mnogo veći gradovi od Apatina?

Šta li se desilo sa kulturom odlaska u bioskop, romantikom, "galerijom" za koju smo morali rezevisati kartu i omiljenim glumcima koje malo ko i da pogleda kada se nađu na plakatu pored kojeg svakodnevno prolazimo?



Na bioskop smo izgleda zaboravili, ali on na nas i dalje nije. Nema više dva termina u istom danu ali svakog vikenda a ponekad i radnim danima, možete otići u bioskop i prisetiti se ne tako davnih dana kada ste jedva čekali da preuzmete kartu sa blagajne.

Cena karte je 200 dinara, što u ovim kriznim vremenima nije malo, ali ako bolje razmislite to vam je  jedna kutija cigareta, dva popijena pića ili jedan listić u kladionici manje.

Već ovog vikenda na repertoaru je projekcija novog filma, otidite i pogledajte, nemojte dozvoliti da opet moramo ostati bez bioskopa da bi se setili koliko nam je značio.