Bolovanja sve kraća

Za prvih šest meseci primene novog pravilnika o bolovanjima, kojim je za svaku dijagnozu preporučen maksimalan broj dana odsustvovanja sa posla, prosečno vreme bolovanja u Srbiji je skraćeno sa 44 na 38 dana. Bolovao je 6.961 zaposleni manje nego u prvih šest meseci prošle godine, a broj izgubljenih radnih dana je smanjen za 524.298. Tako su i izdvajanja iz zdravstvene kase za naknade tokom bolovanja u prvoj polovini ove godine smanjena čak za pola milijarde dinara pišui "Novosti"!

To su, međutim, samo podaci za bolovanja duža od 30 dana, koja idu na teret RFZO. Statistiku o kraćim odsustvovanjima sa posla zbog bolesti, koja plaća poslodavac, niko ne vodi, pa se i ne zna da li se neki pacijenti ”izležavaju” duže nego što je prihvatljivo.

U Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja kažu da su od 6. januara sve prvostepene komisije dužne da bolovanja duža od 30 dana razrezuju prema pravilniku, koji je tada stupio na snagu. Tako svi pacijenti sa infarktom miokarda, u principu, dobijaju do 90, sa plućnom embolijom do 60, posle operacije slepog creva ili kile maksimalno 45 dana, a posle frakture glave do 90 dana poštede.

Iako je istim pravilnikom preporučena i maksimalna pošteda zbog bolesti koje zahtevaju odsustva sa posla kraća od 30 dana, izabrani lekari u domovima zdravlja ne gledaju u tabelu kad pišu doznake.

- Svaki izabrani lekar po svojoj proceni, zavisno od dijagnoze, otvara bolovanja do 30 dana, i mi nismo obavezni da se pridržavamo pravilnika o bolovanjima, koji važi za komisije koje odobravaju odsustvovanja sa posla zbog bolesti duža od 30 dana - kaže dr Milica Nikolić Urošević iz Doma zdravlja Vračar.

U RFZO, međutim, drugačije tumače pravilnik. Kako je njime precizirano, recimo, da se grip leži 14 dana, virusno zapaljenje pluća 21, a bakterijsko do 30 dana, to bi izabranim lekarima trebalo da bude orijentir i pri otvaranju bolovanja kraćih od 30 dana. Ali, kako RFZO ne kontroliše bolovanja koja idu na teret poslodavaca, to ostaje na stručnosti i savesti izabranih lekara.

U domovima zdravlja, ipak, tvrde da zaposleni sve ređe idu na bolovanje ako to zaista nije neophodno.

- Trenutno je najteže da ubedimo pacijente sa respiratornim infekcijama da bar tri dana budu na bolovanju, jer time smanjuju mogućnost da se oboljenje iskomplikuje, zbog čega se kasnije može desti da moraju i dve-tri nedelje na bolovanje. S druge strane, tako se sprečava masovno širenje respiratornih infekcija - kaže dr Nikolić Urošević.