Čuvar starog zanata: Zolika, poslednji apatinski dimnjačar

Lepo je kad se kaže: stari zanat. Pa još kad se ti stari zanati neguju i održavaju za buduća pokolenja. Jedan stari zanat u Apatinu samo što nije nestao, i to samo zato što dimnjačar Zoltan Gal još nije otišao u penziju. A, kad ode...
 

Kaže da je počeo pre 35 godina i ceo život se druži sa svoje tri osnovne alatke: četkom za običan dimnjak, za šidel i  ogledalce. Ne da se ulepšava pred posao , već da kroz dimnjak vidi kad je posao gotov. Nema kuće u koju nije ušao, uvek sa osmehom a sa osmehom ga dočekuju i domaćini. I tako se na delu pokazuje pravilo da dimnjačari stvarno donose sreću. Za svog dimnjačarskog radnog  staža imao je lepih, ali i opasnih trenutaka. Jednom je propao kroz plafon, pa se ljuljao na vrhu čaraparinog dimnjaka.
 

-Šta da se radi, sve je to deo posla. I to ću nekad rado pamtiti dok budem prekraćivao penzionerske dane negde na obali Dunava, kaže on.
Dunav, njegova druga ili treća ljubav, posle porodice.

-Kad dođem kući, odložim dimnjačarsko odelo pa pecaljke u ruke i na Dunav. Najviše volim zvezdane noći, pa uključim tranzistor, lagana muzikica svira, a udica u reci. E, onda ja založim vatru pa slaninu na štap. Šta bi lepše? A,  ulov, ma baš me briga, ako se upeca dobro, ako ne opet dobro, veli Zolika.
 

Zaposlen je u JKP Naš Dom i za sada je jedini za Apatin i okolna sela,a zamene nema. Kaže, siguran je posao, solidna plata, a niko neće to da radi. Pa kad on ode za koju godinu u penziju, dimnjake neće imati ko da čisti. Ili će dolaziti Somborci. Ili da srušimo dimnjake.
 

Priča o poslednjem apatinskom dimnjačaru će biti emitovana na 025info televiziji u emisiji “Ljudovanje”, u subotu, 18. marta, sa početkom od 20 sati. Repriza je u nedelju od 15 sati.