Da Ribarske večeri zaista budu ribarske

Već smo dosta toga napisali o Ribarskim večerima.
Kao što vam je poznato, prva nedelja jula u našem gradu rezervisana je za ovu manifestaciju, a ove godine bile su to 51. po redu Apatinske ribarske večeri. Neki će reći iste kao i svake godine, neki da je bilo bolje nego prethodne ali uglavnom svi će se složiti da je to period u kome naša mala varoš oživi. Organizatori su se potrudili da naprave što raznovrsniji program da bi ugodili različitoj populaciji naše opštine i gostiju koji dolaze iz drugih mesta, neki su opet ostali "kratkih rukava", no šta da se radi.

Jedna od najprepoznatljivijih manifestacija jeste kuvanje ribljeg paprikaša ili takozvani Zlatni kotlić. Apatin je poznat po tradiciji koju neguje u kuvanju ovog specijaliteta, pa je ovo svakako jedna od manifestacija koje treba da budu ponos Ribarskih večeri. Sasvim druga priča je to na koji se način i kako se bira pobednik ovog prestižnog takmičenja, ali o tome smo već dovoljno pisali.

Još jedno dešavanje koje treba da bude zaštitni znak je svakako Trka čamaca Apatinaca ali da nema vrednih ljudi iz kajak kluba i nekoliko ljubitelja čamaca i vode, od ovog takmičenja ne bi bilo ništa. Trebalo bi malo više pažnje posvetiti tradiciji koju čuvaju ljudi kao sto je Marko Bokan koji je izmislio i napravio prvi model čamca po imenu Apatinac a i sa punih 80 godina se takmiči u ovoj tradicionalnoj disciplini.

Lepa strana Ribarskih večeri su i gosti koji dolaze sa strane ali i domaćini koji se trude da ih ugoste najbolje što mogu. U tih nekoliko dana tokom Ribarskih večeri imamo bezbroj štandova različitih boja i oblika (reče naš prijatelj i ukusa i mirisa), ali neke štandove poput onog ribarnice Lavač treba da posluže za primer drugima kako se na jedan lep način može kreirati i postaviti štand, baš onako u duhu i sa šmekom Ribarskih večeri.

Većina štandova liče na one iz filmova o Džeki Čenu kada iz malog kamiona izbaci sve od igle do lokomotive i složićete se da takvima nije mesto na jednoj tradicionalnoj manifestaciji kakva je upravo ova kojom se Apatinci ponose. Sve u svemu ima dobrih stvari, toliko tradicije kojoj treba posvetiti više pažnje da bi postala još bolja, ali i nekih stvari s kojima definitivno treba "raskrstiti".

Do nekih sledećih Ribarskih večeri pamtite samo ono lepo što ste doživeli na prethodnim i ne zaboravite da živite u gradu kojeg je Dunav tako čvrsto zagrlio, i koji nudi toliko toga lepog. Uživajte u ostatku leta i priredite sebi sopstvene ribarske večeri kad god ste u mogućnosti, uz koji kotlić dobrog paprikaša koji će vaš žiri (čitajte: prijatelji) brzo "počistiti".