Đuro Petrović, Rom iz Apatina: "Bojim se za svoje unuke! Razboleće se od teške zaraze."

Veliki broj divljih deponija predstavlja problem u celoj Srbiji. Ono što je nas prenerazilo je slika ogromne količine smeća tik iznad kuće Đure Petrovića iz Apatina. Umorio se od molbi da se njegov problem reši, ali još uvek čeka da bilo ko nešto uradi po tom pitanju.
Radi se o tome da gospodin Petrović živi u ulici Ciglana, a pomenuta ulica vodi do gradske deponije koja je udaljena nepun kilometar. Da li iz lenjosti ili iz nekih drugih razloga, većina onih koji bacaju smeće ne odu do deponije već đubre bace usput. Za svega pola sata koliko je ekipa 025info portala provela u blizini pomenute divlje deponije, na istu su pred našim očima bačene dve ture velike količine smeća.



Nesnosan smrad, koji je naročito izražen leti, zaista je teško podneti. U to smo se i sami uverili. Da ne govorimo o tome da se tu bacaju i mrtve mačke, psi, živina, pa čak i koze i ovce. Ne smemo ni zamisliti kakvo je leglo zaraze taj otpad iznad Petrovićeve kuće. On ne brine za sebe, ali je strašno uplašen za svoje dvoje unučadi, jer osim što im se sve to nalazi praktično ispod nosa, tim putem njegova unučad, kao i druga deca koja žive u komšiluku, moraju svakodnevno prolaziti da bi došli do autobusa koji ih vozi u školu.

"Pre pet, šest godina imali smo čuvara. Tu je gore bila i kućica u kojoj je on boravio. Danas to više ne postoji, a i kućicu su sklonili. Molio sam ove iz opštine da opet zaposle nekog. Išao sam u inspekciju više puta, ali niko nije došao. Čak sam bio i kod Miodraga Bakića, zamenika predsednika opštine, on mi je obećao pomoći i stvarno su prošle godine očistili u avgustu mesecu. Ali evo, prošlo je godinu dana, smeća se toliko nakupilo da se ne može živeti, a niko ne reaguje", ogorčeno priča Petrović.

Primetili smo da su kuća i okućnica našeg sagovornika jako lepo uređeni. Pokušava da živi dostojanstveno, ali sve mu to remeti problem koji nije u stanju da reši sam. Ruke su mu vezane, a on samo zabrinuto odmahuje glavom i nada se da neće baš svi ostati gluvi na njegove apale za pomoć.

Inače, Petrović gaji stoku, oba sina mu rade u Crnoj Gori, pošalju neki dinar, koliko mogu, i od toga živi cela porodica.

"Jedva spajamo kraj s krajem. Sinovi mi rade u Crnoj Gori za evro po satu. Nije mnogo, ali kad u Srbiji ne mogu ni toliko da zarade. Ima ovde jedan Zoran Ignjac, on ti je neki delegat u opštini. Sa Žikom (prim. aut. Živorad Smiljanić, predsednik opštine) ima vezu koju niko ne može razdvojii. Ja sam i njemu rekao za problem i ništa. A ovamo, kad su dolazili novinari, oni su pričali kako sva deca iz naselja imaju besplatan prevoz, knjige i užinu za školu. To nije tačno. Imaju prevoz, ali knjige i hranu moramo sami da kupujemo. Nije da se žalim, ali ne volim kad lažu narod", rekao nam se Đuro Petrović na kraju našeg razgovora.

U ime gospodina Petrovića uputili smo pitanje opštinskom Sistemu 48.

Odgovor čekamo.
Iskreno se nadamo da ćemo, nakon objavljivanja ovog texta, kao i pitanja koje smo uputili nadležnima, uskoro rešiti problem koji ovom Apatincu zadaje svakodnevnu glavobolju. A vi ćete, poštovani čitaoci, prvi biti obavešteni o raspletu cele priče.