Čovek da bio dobar lovac mora se roditi kao lovac, jer lovac se ne postaje, to čovek mora voleti, kaže Franjo Hegediš jedan iz grupe lovaca sa trenutno najvećim stažom u opštini.
Kao da je juče bilo, Franjo pamti prva lovačka iskustva, kad ga je kao malog otac u ruksaku „nosio“ u lov. Tradicija lovstva u porodici Hegediš se prenosi sa kolena na koleno. Franji je deda bio lovac, pa otac, a sad su i njegovi sinovi lovci.
Uz lovstvo deo porodične tradicije od preko sto godina je i pčelarstvo.
-
Moja majka ima 75 godina, ali još uvek pčelari. Sad pčelarimo ja i supruga, i imamo sva moguća priznanja koja su za ovaj posao mogla biti osvojena. To volimo, kao i lov i bar za mene i lov i pčelarstvo imaju podjednak tretman i ljubav, ističe
Hegediš.
On kaže da veliku podršku bavljenja lovom ima od supruge i kaže da svaki uspešan lovac iza sebe mora imati apsolutnu podršku porodice. Tada je i ceo stan u znaku lova, sa brojnim trofejima i lovačkim uspomenama po zidovima koji prostoru daju neku posebnu toplinu, a tako je baš u porodičnom kutku Hegediša. Svaki od trofeja u ovoj sobi ima svoju priču i tu se pred sagovornikom otvaraju slike nepreglednih vojvođanskih polja, divljači u prirodnom ambijentu i lovačkih šešira sa obaveznim perom na njima. I, ne samo vojvođanskih polja već i čuvenih bosanskih hajki na vukove čiji je učesnik Franjo bio. I upravo ovaj momenat otvara jednu drugu dimenziju lova. Nije to samo pucanje, trofeji, već pre svega druženje lovaca, sticanje novih prijateljstava, a Franjo Hegediš ih zahvaljujući lovu sad ima i mnogo šire od granica bivše, velike Jugoslavije.
- Među lovcima se razlike ne osećaju, mada tu ima raznih zanimanja od političara, doktora, profesora, pa do radnika i zemljoradnika. U lovu su svi isti, i svi dišu kao jedan, ističe Hegediš. Što se tiče lovstva u apatinskoj opštini, broj lovaca je u laganom padu prvenstveno zbog teške finansijske situacije, jer lov nije nimalo jeftin sport i traži mnogo odricanja, ali po rečima našeg sagovornika ohrabruje jer uvek ima podmlatka, a u sekcijama društva u Apatinu, Prigrevici, Svilojevu i Kupusini ima trenutno 250 lovaca, mada je Apatin sam nekad imao 300 članova.
Razgovor se ponovo vraća na mlade. I danas lovci u našoj opštini vode decu sa sobom u lov. Deca uživaju u prirodi i tako grade svoju ljubav prema lovu. Čuveni lovački doručak ima posebnu draž, pa tu su još čuvenije „lovačke“ priče. Deca sve to slušaju i „upijaju“.
Pričajući o ovim lovačkim iskustvima, Franjo Hegediš se vraća na svoje prve dane kad je u očevom rancu „krenuo u lov“.
-
Imao sam pet godina, ali sam još u ustima ljubomornu držao cuclu. Sećam se iako tako mali da mi je prišao poznati apatinski lovac Đuro Glumac, i rekao, naravno više u šali da ne mogu ići u lov dok nosim cuclu. Ja sam je izvadio iz usta, stavio u džep, i tako sam postao lovac, priseća se Hegediš.
Ovo je samo deo zanimljive priče sa Franjom Hegedišom koju će gledaoci 025info televizije moći da pogledaju u najnovijoj epizodi serijala „Ljudovanje“ u subotu od 20 sati.
