Hladni dani prete i životinjama

Visoki sneg i sibirske temperature donose nevolje ne samo čoveku, već i čitavom živom svetu. Na ove niske temperature takođe reaguju i životinje: sisari, ribe i ptice.
Postoje grupe životinja koje zimu prespavaju, pa ih ove niske temperature ne dotiču previše. To su životinje koje su preko leta i s jeseni prikupile masne rezerve, pa ih troše u zimskom snu. Među njima su medvedi, slepi miševi i tekunice. Mnogo je više, međutim, onih vrsta koje ne prespavaju zimu i one ovu hladnoću teže podnose.  Daleko je najteže životinjama koje žive u prirodi, jelenima, divljim svinjama. Mnogo je hladno, nema hrane i njihov opstanak u ovo baš ekstremno hladno vreme zavisi od čoveka, odnosno od toga koliko se ljudi brinu o njima i donose im hranu.
Riblje vrste, koje žive u vodama Vojvodine, imaju telesnu temperaturu jednaku temperaturi vode. Kako je i ona ovih dana niska, a mnoge reke, jezera i bare su zamrznuti, to može negativno da utiče na riblji fond. Prilikom smanjivanja svoje aktivnosti ribe ulaze u fazu krtoženja, to jest one traže staništa koja su dublja, malo toplija i koja ne zamrzavaju. Drugi ugrožavajući faktor za riblji fond je zamrzavanje vodene površine. Može doći do nedostatka rastvorenog kiseonika u vodi i to može da bude čak i letalno za riblje vrste. Još jedan ugrožavajući faktor, veoma značajan u ovom trenutku jeste izuzetno nizak vodostaj i to ako se kombinuje sa zagađivanjima koja dospevaju u vodu može da ima izuzetno negativne efekte i može da dovede do uginuća ribe.
Jaka zima u februaru iznenadila je i ptice, jer su neke vrste, zbog toplog januara, počele pripreme za povratak u gnezdilišta, pa su sada suočene s teškim izazovima, da bi preživele.
Prema prognozama meteorologa, ledeni talas potrajaće do sredine meseca, pa bi bilo dobro da, koliko god možemo, pomognemo jedni drugima, ali da pomognemo i životinjama, kako bismo zajedno što lakše prebrodili zimu.