Hrabro korača kroz život

Dvadesettrogodišnji Dejan Ožegović iz Apatina na prvi pogled ne razlikuje se mnogo od svojih vršnjaka. Ali, njega život nije mazio. Nažalost, on ne može da kaže da je imao srećno i bezbrižno detinjstvo. Kada je imao samo četiri godine, otac mu je poginuo, pa su Dejan i njegova mlađa sestra ostali da žive s majkom.
- Majka nije vodila računa o nama. Bili smo prepušteni sami sebi. Živeli smo veoma teško – počinje priču Dejan.
Kada je krenuo u školu, naišao je na nerazumevanje i šikaniranje ostale dece. Kaže da mu je najteže padalo to što su ga druga deca izbegavala.
- Godinama sam se, iz dana u dan, suočavao sa najrazličitijim uvredama i udarcima. Najgore je što nisam imao ljubav ni podršku majke. Moje detinjstvo puno je ružnih uspomena, ali ja sam odlučio da hrabro idem napred i da se sećam samo radosnih trenutaka – kaže Dejan.
Do 13 godine je živeo s majkom, a onda je počeo da živi sa dekom i bakom. Ističe da je baka Iva, sa kojom nije u rodbinskoj vezi, bila i ostala njegova najveća podrška u životu.
- Baka Iva mi je pružila sve ono što mi je nedostajalo u roditeljskom domu: ljubav, pažnju, toplu reč, zagrljaj. Ona me je školovala, odgajila me je i naučila da se u životu nikada ne predajem. I danas imam njenu podršku, a njeni saveti su mi dragoceni.
Dejan je završio školu za kuvara. Ali, varjaču je zamenio fenom i četkom. Uvek je bio okružen drugaricama, i tako je, pred odlazak u grad, počeo da ih fenira i šminka. Hobi je prerastao u posao. Počeo je da čita stručne časopise, odlazio na praksu u jedan frizerski salon i polako savladavao tajne frizerskog zanata.
- Kada sam završio srednju školu, odlučio sam da počnem da radim, da pomognem baki i obezbedim nam bolji život. Prvo sam počeo da friziram drugarice, pa njihove sestre, pa njihove drugarice i tako se krug onih koje dolaze kod mene proširio. Za novogodišnju noć je bila najveća gužva, odradio sam šest šminkanja i 33 frizure. Jeste bilo naporno, ali sam bio srećan kada sam video da su mušterije zadovoljne – kaže Dejan. Na pitanje da li bi da može nešto u svom životu promenio, Dejan samouvereno odgovara:
- Da mogu da vratim vreme, promenio bih dosta toga. A opet, mislim da bi tako i moj život pošao u nekom drugom pravcu. Kroz sve što sam proživeo postao sam mudriji i oprezniji. Smatram da je sve tako i moralo da se desi. To je život. Kada čovek padne, najvažnije je da ustane i ide dalje – zaključuje Dejan, i dodaje da bi želeo da u budućnosti uradi frizuru i Jeleni Karleuši, koja je njegov idol.
Pravda