Kad zima zakuca na vrata: Stiže vreme švargle i ostalih radosti

Prvi hladniji dani najavljuju užurbane pripreme građana za zimu koja samo što nije stigla, a sa njom stiže i vreme zimskih radosti.

Za decu je to sneg kojeg istini za volju i nema nešto mnogo prethodnih godina uprkos najavama prognostičara. Zato zimske radosti za starije ne mogu zakazati i nedostajati. Dolazi vreme kiselog kupusa, pravljenja ajvara, ali i svinjokolja ili kako u ovim krajevima, tamo ka Novom Sadu kažu "zabijačke". I to se nešto modernizovalo u poslednje vreme, pa profesionalni i oni drugi mesari umesto nekad po ceo dan, danas posao odrade do ručka. Napreduje tehnologija što se sve češće odražava i na kvalitet gotovog proizvoda. Sreća, pa još uvek postoje "vitezovi dobre klope" koji primenjujući recepte predaka još uvek proizvode kobasice, švargle i krvavice na radost duše i tela.

Jedan od "poslednjih mohikanaca" dobrog zalogaja i prva lasta gurmanskih radosti je i apatinski penzioner Jovo Bunčić. Ima Jovo sve alate za ovaj posao, ali je on ipak za starinski način proizvodnje. Veća šerpa, stari "smederevac" dobra drva, pa polako. Tako će uskoro iz njegove "čarobne kuhinje" na trpezu stići proizvodi kao iz pesme Đoke Balaševića. Čvarci koji se tope u ustima a švargla sama priča za sebe. Dok je takvih kao Jovo živeće i stara dobra vojvođanska zimska radost.

"Al' se nekad dobro jelo baš". I, još se jede – kod Jove Bunčića.

Autor: Miodrag Baćanov