Kareli - medicinski fenomen i nekadašnja zvezda danas nema ni za lekove

Apatinca Branka Crnogorca, umetničkog imena Kareli, nema ko nije znao od Vardara pa do Triglava. Čovek kog su proglasili medicinskim fenomenom i oko kog su se utrkivali, ne bi li napisali nešto o njemu ili snimili film, danas sa 14000 dinara penzije nema ni za lekove.

Rešili smo da objavimo njegovu priču.



"Već sa 19 godina shvatio sam da sa mnom nešto nije u redu. Stalno sam bio gladan. Mogao sam pojesti toliku količinu hrane da je to bilo neverovatno. Iz vojske su me izbacili. Nije im bilo ni zameriti. Pa, trebalo je mene nahraniti." - nostalgično se priseća naš sagovornik.

"Znao sam da pojedem po 30 porcija pasulja i 4 kg hleba. Jednom sam čak smazao 260 ćevapa. Ubrzo sam počeo da jedem pesak, tanjire, kašike, eksere... Po mojoj računici, kroz želudac mi je prošlo 25000 sijalica, isto toliko tanjira, 6000 gramofonskih ploča, 30 kg eksera, 9000 konzervi... Da ne nabrajam dalje. Na jednoj proslavi sam popio preko 30 špricera, onako pijan opsovao Jovanku Broz i završio na Golom otoku. Ma, moj život je ko stvoren za roman."

Od lekara je saznao da ima neverovatno jaku želudačnu kiselinu koja može da svari sve osim zlata. Svi su bili ubeđeni da je on mađioničar. Onda je krenuo da im dokazuje kako zaista jede sve te stvari i tako su počeli njegovi nastupi. Bilo ga je širom Jugoslavije. Gde god se pojavio, bio je glavna atrakcija. Novinari su se gurali koji će prvi doći do njega i intervjuisati ga. Nekadašnji akter u filmovima Želimira Žilnika danas je star, bolestan i gotovo svi su zaboravili na njega. Sa svega 14000 dinara penzije jedva sastavlja kraj sa krajem.



"Ne mogu reći da nisam zarađivao dobro dok sam bio slavan, ali novac je brzo i lako odlazio. Ko je mislio da će se danas živeti ovako teško?! Davao sam i šakom i kapom, naročito mladima bez roditelja. I sam sam odrastao u sirotištu, pa sam dobro znao šta to znači." - jada se Kareli.

"Jednom sam prilikom za opkladu pojeo bicikl. Pedala mi se zaglavila u grlu i tad sam prvi put operisan. Nakon toga usledilo je još nekoliko operacija i posledica svega toga je ovaj ogroman bruh koji već godinama vučem, a nemam novca da ga se rešim."



"Rekli su mi da više ne smeju da me seku, ali da postoji neka druga metoda, a to košta 22000 dinara. Odakle meni te pare? Bio sam tri meseca gotovo nepokretan. Onda su mi lekari prepisali neke skupe inekcije iz inostranstva i mogu vam reći da su mi pomogle. Da nije bilo ljudi dobre volje koji su mi izašli u susret, verovatno sad ne bih ni mogao doći na ovaj razgovor sa vama. Ostalo mi je da primim još tri, a to košta 10000 dinara. Eto kakva je moja muka. Što je najgore, iako su mi osamdeset i dve, i dalje jedem jako dobro. A hrana sve skuplja. Dobio sam nedavno džak krompira i džak luka. Pa, i to mi vredi više nego išta. Eto, ipak ima dobrih ljudi. I ja sam im zahvalan na tome." - završava svoju priču Branko Crnogorac.



U našem narodu jedna od najgorih kletvi je: "Dabogda imao, pa nemao". Nažalost, akter ove priče doživeo je upravo takvu sudbinu. Tužno je bilo gledati u tog starca kako, jedva zadržavajući suze, priča o svom životu. Iskreno se nadamo da ima još onih koji mogu i žele pomoći. Ako ima, neka se jave našoj redakciji da ih povežemo sa gospodinom Brankom. Značilo bi mu i paket hrane da dobije. A ukoliko je neko u mogućnosti dati novac za njegove inekcije ili laparaskopiju kojom bi mogao rešiti delić zdravstvenih problema, to može učiniti uplatom kod Komercijalne banke na račun 205900101724570754. Bilo bi zaista lepo da ova živa legenda starost provede dostojanstveno, kako i dolikuje svakom od nas.