Kome smeta apatinska gimnazija?

Prethodnih nedelja bilo je mnogo reči o stanju i budućnosti apatinske gimnazije. Svakodnevna izloženost istim pitanjem "Gasi li se gimnazija?" navela nas je da posetimo instituciju koja je pre nekoliko godina navršila pola veka postojanja, ustanovu koja je godinama proizvodila najbolje đake i ljude, buduće prvake u svojim oblastima delovanja, lidere i vođe. Osobe koje će određivati društvo u kojem žive.

Informacije ili dezinformacije? Šta se dešava, istina ili laž, o čemu se radi? Pokušali smo pred sebe da stavimo najgori scenario i nikako nismo mogli zamisliti budućnost ne samo Apatina, već bilo koje sredine bez intelektualaca. A oni se stvaraju baš u ovakvim ustanovama.

Tolike godine istrajnosti i postojanja dokaz su kvalitetnog rada u ovoj školi. Mnogi Apatinci u superlativu govore o danima provedenim u gimnaziji i svim onim informacijama, znanju i veštinama koje su stekli u njoj.

Koračajući ka gimnaziji, otvarajući ulazna vrata škole posle mnogo godina, gledajući drage slike ove ustanove koje su nekada bile deo svakodnevice i samog autora ovih redova koje čitate, sećanja su polako navirala. Sećanja na bezbrižne dane, na period stasavnja, jačanja i "pumpanja" znanjem mnogih dragih ljudi.

U kancelariji nas je dočekao direktor škole Vojislav Petrović. Prijatan susret sa bivšim učenicima, mnogo lepih reči a potom povratak u stvarnost. Ko to širi glasine, kome smeta naša gimnazija?

"Glasine su zaista dobile široku razmeru. Pojedini beskičmenjaci nemaju drugog posla već da zloupotrebljavaju gimnaziju i stavljaju je u najgori mogući kontekst. Neki kodeks uzajamnog poštovanja mora da postoji. Ova institucija radi 53 godine i iznedrila je mnoge učenike koji su danas priznati i cenjeni stručnjaci u mnogim društvenim sferama. Prljava kampanja neće proći tim lošim interesnim grupama i pojedincima!" - gorko, oštro i sa velikim nezadovoljstvom govori direktor gimnazije Vojislav Petrović.

Direktora smo pitali da li zna koji je povod za ove čaršijske priče, i zbog čega se gimnazija u poslednje vreme često pominje u negativnom kontekstu. Eksterna komisija je nedavno posetila gimnaziju i dodelila školi lošu ocenu. Žargonski rečeno "poklon penal", "zicer", "stopostotna šansa" za sve koji su želeli da se o gimnaziji priča loše.

"Teško je naći uzrok svega zaista, a posledice će biti veoma loše i osetne već od 1. septembra. Posledice po koga? Naravno, po gimnaziju i upis đaka u narednu godinu. Ovo je orkestrirana kampanja da bi se gimnazija destablizovala i da bi neko drugi profitirao. Verovatno je ta ocena koju smo dobili od komisije opredelila i dodatno učvrstila stav onih koji su krenuli u prljavu kampanju. Ono što moram da kažem jeste da je ocena komisije ocena prethodnog saziva uprave, dakle za školsku 2013/2014 godinu. Ne želim da iznosim široku hronologiju svega i da pričam šta smo nasledili. Dovoljno je reći da ovaj novi saziv gimnazije želi da svojom stručnom pomoći, radom i zalaganjem predstavi gimnaziju u najboljem svetlu. Mnogi profesori su bivši učenici ove škole, i sigurno da ova ustanova zauzima posebno mesto u njihovom životu." - priča Petrović.

Atmosfera u gimnaziji je veoma dobra. Učenici su shvatili da se u ovu ustanovu može svakodnevno dolaziti sa osmehom na licu. Pored toga, postoje i oni svakodnevni problemi koji zapravo nisu nikakva novost, koji postoje u svakoj školi.

"Novčana sredstva su nam neophodna, to nije ništa čudno u današnje vreme. Prioritet nam je dobijanje ozvučenja u školi, a paralalno sa tim imamo plan da malo "osvežimo" centralni hol, da promenimo ambijent boravka i učinimo ga prijatnijim za sve učenike. Osim toga, a to je sad već malo šira slika, cilj nam je da svaka učionica ima bar jedan kompjuter, da umrežimo internet, time bi svakako osavremenili rad, podigli kvalitet nastave ali i olakšali rad kako profesora tako i đaka." - ističe naš sagovornik.

Gimnazija trenutno broji 198 učenika, raspoređenih u 10 odeljenja. Sledeće godine će đaci biti raspoređeni u ukupno 8 odeljenja (svaka godina po dva). Gledajući u budućnost što se tiče nastave rada, u narednih dve i više godina, doći ćemo u situaciju da većina nastavnika neće imati svoju normu, odnosno pun fond časova, što će predstavljati veliki problem.
Direktora gimnazije smo pitali koliko škola posvećuje vremena vannastavnim aktivnostima i koliko su učenici dodatno animirani nekim drugim sadržajima.

"Tim aktivnostima se posvećuje puna pažnja, počevši od sportskih sadržaja pa do humanitarnog udruživanja i akcija. Moram da kažem da je četvrtina učenika gimnazije uzela učešće u Humanitarnoj organizaciji mladih Apatina (HUMA) što je za svaku pohvalu. Mi imamo plan da od gimnazije napravimo kulturni centar, gde bi se učenici okupljali subotom, tu bi se odvijao kulturni i zabavni život sa mnogim propratnim sadržajima, aktivnostima i programom. To je za sada samo ideja, vizija, koju ćemo verujem uspeti realizovati." - kaže Vojislav Petrović.

Kao profesora koji je dugi niz godina proveo u ovoj ustanovi, Petrovića smo pitali da pokuša da napravi paralelu u odnosu na neki prethodni period. Jesu li današnje generacije zahtevnije od nekih ranijih i da li je i koliko tehnički, tehnološki i informacioni napredak doprineo svemu tome.

"Pa teško je napraviti paralelu. Promenilo se mnogo toga, u svesti, karakteru, odnosu prema radu i obavezama. Današnje generacije su svakako mnogo zahtevnije što i od samih profesora traži aktivnije učešće u ispunjavanju njihovih želja. Mislim da će svaki stariji profesor reći da je lakše bilo raditi pre 20 godina nego sada, mnogo faktora će uticati na takvo mišljenje. Što se učenika tiče, današnji mladi svet je nažalost zbog okruženja u kojem živimo, loše ekonomske situacije i ostalih problema, više prepušten sam sebi, ranije su roditelji imali aktivnije učešće u radu sa decom, tako da se i sa te tačke gledišta stvaraju neke nove vrednosti koje utiču na ponašanje i razvoj mladih ličnosti." - završava razgovor za 025info direktor gimnazije Nikola Tesla, Vojislav Petrović.

Reč učenika o njihovoj školi:

Sara Stepanović 1-b

"Sva moja familija je išla u gimnaziju, pa tako nastavljam porodičnu tradiciju... (smeh). Najbolja osnova za dalje školovanje jeste gimnazija i nisam imala dilemu koju školu ću da upišem. Po završetku ove škole želim da studiram srpski jezik i sigurna sam da ću ovde steći zavidno znanje." - kratko i jasno nam je rekla Sara, učenica prvog razreda gimnazije.

Jelena Đurkov 2-b

"Razlika u odnosu na pre nekoliko meseci je evidentna. Danas je mnogo bolja komunikacija svih nas u školi, nema tenzija, sve se rešava bez problema i mi učenici to zaista primetimo. Ono što se meni posebno dopada u ovoj školi jeste činjenica da kada neko od učenika ima izražen afinitet prema nekoj oblasti, profesori se trude da taj talenat i dar što više usavrše kod tog đaka. Mnogi spominju neku monotonju na časovima i način predavanja. Mislim da to nije samo problem kod nas, da nije kriva naša škola, jednostavno takav je plan i program i to je pitanje koje se rešava na mnogo višem nivou." - ističe Jelena i dodaje da je zadovoljna što je u školi mnogo novih mladih profesora koji apsolutno razumeju sve probleme učenika.

Naša sagovornica kaže da voli društvene predmete i da još ne zna koji fakultet će upisati po završetku gimnazije. Sigurna je da će napraviti pravi izbor.

Mirjana Pavković 3-b

"Kada sam upisala gimnaziju bilo je mnogo manje aktivnosti nego sada. Situacija je puno bolja, i mislim da se učenici iz dana u dan sve više dokazuju što kroz znanje, sport, pa sve do humanitarnih i drugih društveno korisnih akcija. Svega toga ne bi bilo da ne postoji dobra i zdrava komunikacija između nas učenika, sa jedne, odnosno profesora i uprave škole, sa druge strane." - rekla nam je Mirjana, učenica trećeg razreda apatinske gimnazije.

"Moram da priznam da nisam imala neki poseban i konkretan razlog zašto sam upisala gimnaziju. Svakako sam se vodila činjenicom da se u ovoj školi stiče veoma široko znanje i na osnovu dosadašnjeg, evo skoro trogodišnjeg iskustva sam se i uverila u to. Mislim da ću nakon završetka srednje škole upisati elektrotehniku, mada mi je druga veoma primamljiva opcija farmacija, jer mi hemija žargonski rečeno "baš ide". Razmisliću, imam dovoljno vremena."

Mirjana je istakla da školi fale računari, projektori i ostali rekviziti koji bi poboljšali kvalitet nastave, oko čega su se svi naši sagovornici složili, ali i dodali da se situacija poboljšava. Istakli su da je učionica srpskog jezika dobila nove klupe, da je kabinet hemije opremljen novim instrumentima, da je rasveta u školi promenjena, pojedini delovi gimnazije okrečeni, te da je ovo pokazatelj da će uslovi u školi biti još bolji.

Nikola Drobac 4-c

"Ja zaista ne mogu na mnogo toga da se požalim, možda su neki časovi malo monotoni, možda bi neki nastavni plan trebao da se promeni, ali u principu zadovoljan sam. Za ove četiri godine sam stekao veoma dobru osnovu i veliko znanje koje ću sigurno moći da primenim u daljem obrazovanju i životu." - kaže ovaj svestrani maturant gimnazije Nikola Tesla.

Nikolu smo pitali koji fakultet će upisati po završetku gimnazije i naravno, pošto je sportista, koliko su gimnazijalci aktivni po ovom pitanju.

"Studiraću molekularnu biologiju. Letos sam to odlučio. Od kad znam za sebe hteo sam da budem doktor, ali sam eto pred početak četvrte godine odlučio da to bude nešto drugo. (smeh) Što se sporta tiče, gimnazija nam je pružila mnogo razloga za zadovoljstvo, imamo dobre rezultate na svim takmičenjima u nekoliko sportova i zaista što se uslova i pažnje koja se poklanja sportu tiče, nemam primedbe. Hoću li nastaviti da se bavim sportom? Videćemo... Nadam se da će mi obaveze na fakultetu to dozvoliti. Škola je ipak prioritet." - zaključio je Nikola Drobac.