Kukruz vlažan, pšenica loša

Povoljne vremenske prilike doprinele su da se berba kukuruza privodi kraju. Procenjuje se da je berba završena na oko 80 % zasejanih površina. Proizvođači su zadovoljni prinosom i cenom, ali i pored toga, izražena je želja za skladištenjem.
- Bez obzira na to što se nalazimo u berbi, tražnja kukuruza je dobra i sve ponuđene količine po realnoj ceni nađu kupca. Imajući u vidu da smo u ekonomsku 2010/11. godinu ušli takoreći bez prelaznih zaliha, a sa rekordnim preuzetim obavezama u izvozu, naglašenu tražnju treba očekivati i u narednom periodu - kaže Vukosav Saković, direktor Fonda za žito.
Setva pšenice, imajući u vidu optimalne rokove, kasni uostalom kao i prethodnih godina. Prema nezvaničnim procenama, do sada je zasejano oko 200.000 hektara, što je bolje u odnosu na isti period prošle godine kada je bilo zasejano oko 150.000. Imajući u vidu naviku naših proizvođača da seju u novembru, a nekada i kasnije, treba očekivati da će i ove godine biti zasejano oko 500.000 hektara. Bez obzira na trenutno dobru cenu pšenice, deo proizvođača je i dalje u dilemi šta da seje, imajući u vidu cene ostalih poljoprivrednih proizvoda. Na tržištu pšenice nema promena u odnosu na prethodni period. Cena ima blagi uzlazni trend, a prema svim pokazateljima, to će se nastaviti i u narednom periodu.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Miroslav Malešević izrazio je bojazan da u Vojvodini do kraja godine ipak neće biti zasejano pšenicom planiranih 300.000 hektara, jer je istekao optimalni rok za njenu setvu.
- Idealan rok za setvu pšenice je do 3. novembra, a do sada je u Vojvodini posejano svega oko 60.000 hektara. Za setvu preostalih 240.000 hektara pšenice potrebno je 20 radnih dana i bojim se da je setva okasnila - rekao je Malešević novinarima u Novom Sadu.
Malešević, koji je poznati stručnjak za žito sa novosadskog instituta za ratarstvo i povrtarstvo, kaže da je teško proceniti kakav će i hoće li uopšte ratari preuzeti bilo kakav rizik.

- Ne mogu im reći sejte pšenicu, jer niko ne zna kad će stići jaki mrazevi, a tad je setva uzaludna. Stoga, kakav će rizik preuzeti vojvođanski ratari zbog očekivane tražnje pšenice na domaćem i inostranom tržištu, teško je u ovom trenutku predvideti - naveo je Malešević.
Setvu pšenice otežava i činjenica da je kiša, koja je nedavno padala, natopila njive u centralnom delu Vojvodine, pa traktori u njih neće moći da uđu dok se zemljište dobro ne prosuši, a to je najmanje za tri do pet dana.
U najboljim vremenskim uslovima za jedan dan može se pšenicom zasejati najviše 12.000 hektara.

izvor: Press