Kupcima firmi \'i jare i pare\'

Kombinati I "Ratkovo", "Srpski Miletić", "Bački Brestovac", "Zmajevo", "Lovćenac", kao i "AK Subotica" i "Mali Iđoš" - samo su neka od ukupno 146 do sada privatizovana poljoprivredna preduzeća. Savet za borbu protiv korupcije, međutim, smatra da ih je Agencija za privatizaciju prodala - nezakonito. Glavni problem, upozorava Savet, jeste to što su firme prodavane a da nije razdvojeno šta je državno, šta zadružno, a šta društveno zemljište. Novi vlasnici su tako državno poljoprivredno zemljište zaveli na svoje ime.

Agencija za privatizaciju, s druge strane, odgovara da su prodavali preduzeća, a sa njima i sva prava i obaveze. Zemljište je deljeno na društveno i državno, po dostupnim podacima iz javnih registara.

Mnoga privredna i poljoprivredna društva su privatizovana a da prethodno nije regulisano pitanje državne i zadružne svojine - navodi se u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije. - Kupci mogu samo da koriste poljoprivredno zemljište, a nemaju pravo svojine nad njim. Primer je Kombinat "Odžaci", gde je u katastar nepokretnosti upisano 2.004 hektara kao privatna svojina a da od te površine nije izdvojena državna i zadružna svojina.

Da li su i kako kupci firmi uspeli da se upišu kao vlasnici državnih oranica, kažu u Agenciji, pitanje je za katastar.

Poseban problem je, pišu Novosti, zadružna svojina. Iskustvo Agencije za privatizaciju pokazuje da se ona retko videla u papirima. Tamo gde jeste, sa pravom njenog korišćenja su firmu i prodavali. Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić objašnjava da se dobar deo zemlje zadrugara vodio kao društvena imovina.

Kombinati, iako su bili dužni da razgraniče šta je zadružna a šta društvena svojina, to nisu uradili - kaže Ševarlić. - Sve su vodili kao društvenu svojinu, jer su hteli da u privatizaciji dostignu veću cenu. Zadruge sada nemaju niti kapacitet niti dokumentaciju da dokažu svoje vlasništvo nad imovinom. Oko 250.000 hektara je automatski iz zadružne prevedeno u društvenu svojinu.