Kupusina - Selo sa najvećim brojem sakralnih spomenika

- U periodu pre Turaka, na prostoru Kupusine živelo je 7 mađarskih gazdinstava, odnosno 7 salaša, kako se selo i zvalo (Hét 7), saznajemo od Kupusinca Ištvana Petera, odbornika SO Apatin.

 

 

Prema njegovim rečima, za vreme Turaka, ceo taj region bio je prazan, da bi nakon njih Marija Terezija 1751. godine naselila ovaj kraj, a selo Kupusina naseljeno je stanovništvom iz okoline Njitre u Slovačkoj.

 

- U selo su naseljavani Mađari, Slovaci koji su ovde izgubili svoj identitet, a takođe i Srbi. U potrazi za grbom, značkom ili bilo čime što bi moglo predstavljati selo u prošlosti, jedino smo uspeli da pronađemo jedan pečat na kom ima žito sa tri klasa, a koje simbolizuje jedinstvo tri naroda, Mađara, Srba i Slovaka, priča Peter.

 

Kupusina - jedino mesto u Evropi koje je sačuvalo izvorni mađarski jezik svojih predaka 

 

- S obzirom na to da živimo u srpskom okruženju, uspeli smo da sačuvamo izvorni jezik naših predaka, čak više nego što su ga sačuvali u Slovačkoj. Zbog reforme jezika u Mađarskoj, kojom se težilo da svi govore književni mađarski jezik, i tamo su izgubljeni mnogi dijalekti, ali to u Kupusini nije slučaj. To je jedan od razloga što smo izuzetno interesantni etnolozima, kaže Ištvan Peter.

 

KUD ,,Petefi Šandor'' 

 

KUD ,,Petefi Šandor'' iz Kupusine upravo je društvo koje najviše brine o tradiciji Kupusinaca. Ovo društvo čuva i neguje istorijske i kulturne vrednosti svojih predaka i postoji blizu sto godina.

 

 

- Narodna nošnja Kupusinaca jedna je od najlepših u celoj Evropi. Izuzetno je jedinstvena i upadljiva, iz puno delova. Od Podunavskih Švaba preuzet je duvački orkestar, te je svaki nastup kupusinskog KUD-a izuzetno atraktivan i jedinstven, jer su svi navikli da Mađare vezuju za violinu, a ne za trubu, priča Peter.

 

Kupusinci su izuzetno ponosni na svoju tradiciju i kažu da je za njih uvek praznik kada KUD ,,Petefi Šandor'' ima nastup.

 

 

Kulturno - umetničko društvo iz Kupusine ima čak 7 sekcija. Članovi ovog društva su deca predškolskog i školskog uzrasta, kao i odrasli ljudi. Interesantan je podatak da svaki član KUD-a ,,Petefi Šandor'' poseduje svoju ličnu nošnju, a što govori u prilog tome koliko su posvećeni očuvanju svoje tradicije.

 

 

Kupusinski svatovi specifični su iz više razloga.

Kako saznajemo od Ištvana Petera, svadba u Kupusini čak je ušla u zaštićene kulturne vrednosti Vojvodine.

- Veliki deo gostiju u svadbi nosi narodnu nošnju na sam dan venčanja, u kojoj paradiraju kroz selo, a sama svadba kod Kupusinaca traje 6 do 7 dana. Prvog dana, u utorak, skupi se najbliža rodbina i komšije i tad se prave testo i kolači, postavlja se šator i vrše druge osnovne pripreme. Drugog, trećeg i četvrtog dana vrše se pripreme mesa za svatove, u petak se sve nosi na mesto održavanja venčanja, u subotu je centralna proslava, u nedelju se jede što je ostalo, nakon čega maskirana povorka svatova ide kod mlade i mladoženje kući da se vidi šta su dobili od poklona. Poslednjeg dana svadba se završava uz kuvanje ribljeg paprikaša i raspremanje, objašnjava naš sagovornik.

 

 

- Kupusina ima 5.000 hektara zemlje. S obzirom na to da ovde zemlja nije tako dobra, Kupusinci su se u prošlosti snašli tako što su se okrenuli povrtarstvu. Čuveni luk jabučar bio je nekad brend ovog sela, saznajemo od Ištvana Petera.

Prema Peterovim rečima, taj poseban domaći kupusinski luk nije jako tvrd i ljut, već sladak i ima puno više šećera u sebi nego bilo koji luk na svetu. Takođe, ovaj luk ima i puno suve materije, te se može čuvati i na tavanu, bez sušenja i hladnjača. 

 

- Podatak koji je interesantan, a u vezi sa našim domaćim lukom je da je on čak stigao i do engleske kraljice Elizabete, a koja ga je obožavala. Svojevremeno je posebno biran najlepši kupusinski luk i nošen na dvor u Englesku, ponosno priča Ištvan.

 

Raspadom Jugoslavije, Kupusincima je prestalo da bude isplativo da se bave povrtarstvom, te su se vredni i dovitljivi meštani Kupusine preorjentisali na voćarstvo. Ovde prednjači proizvodnja jabuke, jer su u Rusiju Kupusinci mogli neograničeno da izvoze. 

 

 

 

Nažalost, ni Kupusinu, kao ni većinu sela u Srbiji, nije zaobišao trend odliva stanovnika. Međutim, kako saznajemo od Ištvana Petera, još uvek ima onih koji se rado vrate.

 

- Mladi se u Kupusinu većinom vraćaju iz praktičnih razloga. Tu imaju rešeno stambeno pitanje, tu imaju rodbinu, te samim tim i pomoć, bilo finansijsku, bilo u čuvanju dece. Danas je tehnologija uznapredovala i velike su mogućnosti za rad sa bilo kog mesta, te se mnogi danas odlučuju za rad od kuće. Poljoprivreda kao osnovna delatnost Kupusinaca i danas se nasleđuje, tako da ima i onih koji ostaju na selu zbog toga, kaže Ištvan.

 

 

 

Iako ima mali broj stanovnika, selo Kupusina vodi izuzetno bogat društveni život. Pored Kulturno-umetničkog društva ,,Petefi Šandor'', a koje kako smo već spomenuli ima čak 7 sekcija, u ovom selu aktivno je i Udruženje ribolovaca, kao i lovačko udruženje. Tu je i vatrogasno udruženje, a koje ima dugu tradiciju, a takođe i fudbalski klub. Od skoro je sa radom počelo i Udruženje građana ,,Đusi'', a koje okuplja meštane Kupusine koji prvenstveno brinu o kulturno istorijskim vrednostima sela.

 

 

- Najviše sakralnih spomenika na javnoj površini, u odnosu na broj stanovnika, a ovo se odnosi na ceo svet, ima u Kupusini. S obzirom na veličinu sela i broj stanovnika, više spomenika ima u Kupusini nego u Vatikanu. Upravo te spomenike, kao i prirodno bogatstvo sela UG ,,Đusi'' želi da sačuva. Okupljamo se svake nedelje, družimo se i restauiramo naše spomenike. Svaki od krstova u Kupusini ima svoju istoriju i iza svakog od njih postoji jedna porodica. Ovo smo najpre radili volonterski, u smislu da smo sami sve finansirali, a sad smo aplicirali na konkursu putem projekta koji smo napravili i dobili smo sredstva sa kojima nastavljamo našu misiju, priča Ištvan Peter.

 

 

 

Pored velikog broja sakralnih spomenika, malo ko zna da Kupusina ima muzej u kom se može videti narodna nošnja ljudi sa ovih prostora, a takođe i nameštaj i sobe onakve kave su bile u prošlosti. Muzej se može posetiti ukoliko se prethodno najavite.

 

 

Katolička crkva u centru sela koja je izgrađena pre više od 200 godina takođe je nezaobilazno mesto koje treba obići ako ste u Kupusini. 

 

 

Kupusinci se diče i sa prirodnim lepotama svog sela, kao i sa gastronomskim specijalitetima među kojima se izdvaja pita sa makom, pečeno meso sa slatkim sosevima, riblji paprikaš i još mnogo toga, a u gostoprimstvo meštana ovog sela uverićete se čim uđete u Kupusinu.